U prostorijama Kola srpskih sestara u Negotinu na stolovima su — umesto papira i olovaka — čekali oblačići meke vune. Dan je bio običan, ali se iznutra osećalo da će postati poseban.
Zanimljiva radionica pustovanja vune okupila je decu, mlade, domaćice, zaljubljenike u rukotvorine, pa čak i ponekog znatiželjnog prolaznika koji je svratio „samo na pet minuta“. A ostao je — do kraja.
– Vuna je kao čovek. Mekana je dok je sama — ali kad se spoji sa drugima, postaje jaka, pričali su znatiželjni posetioci izložbe.
Tako je počelo. Sitni ubodi iglom, strpljivi pokreti, pažljivo oblikovanje vlakana. U početku je izgledalo kao da se ništa ne dešava, ali polako su se oblikovali mali predmeti: kugle, loptice, privesci… Neko je prvi put u životu dotakao sirovu vunu i osetio njenu teksturu i miris, kao sećanje na detinjstvo, na dvorišta, na bakine ruke.
Marina Vladanović, članica Devojačkog kola, ovako je opisala svoje iskustvo:
„Motivisala me je srpska tradicija koja treba da se poštuje, ceni i prati i da se nikada ne zaboravi. Nije lako pustovati vunu. Treba uložiti dosta truda i ljubavi da bi se ovo uspešno radilo. Kada se radi sa vunom, treba biti dosta miran. Za jedan od najstarijih srpskih zanata kao što je ovaj, potreban je kamenčić koji koristimo da bi bilo zanimljivije i da možemo na njima i da vezemo i da se igramo.“
Na završnoj izložbi, umetnički rukovodilac Devojačkog kola, Dušanka Botunjac, govorila je o ovom jedinstvenom projektu:
„Ove večeri u Kolu srpskih sestara je završna izložba projekta koji je podržalo Ministarstvo kulture u oblasti starih zanata – pustovanje vune. Ovo je izložba radova članica Devojačkog kola koje su se prvi put susrele sa ovom vrstom zanata. Projekat je započet početkom oktobra ove godine, a tematski smo se fokusirali na male predmete, kugle i priveske koji mogu biti suveniri Negoina i našeg kraja, inspirisani Mokranjcem i grožđem.“
Radionicu je pohađalo 14, 15, ponekad i 18 devojaka, uključujući i one koje su već učestvovale u drugim projektima, ali i one koje su se prvi put priključile. Moram sa velikom radošću da kažem da već dve godine postojimo kao Devojačko kolo i sakupljamo se u ovom domu; naš rad i saradnju realizujemo kroz mnoge projekte uz veliko interesovanje, posvećenost i ljubav koje su učesnice uložile u sve ovo što smo danas izložile.
Dragoceno je što se stari zanat prenosi mlađim generacijama, kao i retkost da ovako specifičan zanat privuče pažnju mladih u današnje vreme. Očuvanje tradicije je od izuzetnog značaja: kroz ovakve radionice mladi uče vrednost strpljenja, posvećenosti i umetničkog izraza, a stari zanati se ne zaboravljaju. Zato i moramo ovakvim načinima čuvanja nasleđa pružati potrebnu podršku.
Radionica u Negotinu nije bila samo čas rukotvorina. Bila je podsetnik da su jednostavne stvari — strpljivo oblikovanje vune, igla i vreme provedeno zajedno — ponekad dovoljne da nas spoje i učine svet malo mekšim.
Jer kada se vlakna povežu, postaju filc.
A kada se ljudi povežu — postaju zajednica.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
