U Negotinskoj krajini vino nikada nije bilo samo piće. Ono je pamćenje prostora, miris zemlje i dokaz da se znanje i tradicija ovde prenose generacijama. Jedno od mesta gde se ta veza najjasnije oseća jeste podrum Poljoprivredne škole „Rajko Bosnić“ u Bukovu – školski podrum koji više od jednog veka čuva, neguje i stvara vina ovog kraja.
Vinova loza u okolini Negotina gaji se još od rimskog doba, po svemu sudeći od 3. veka. U vreme kada je filoksera u drugoj polovini 19. veka opustošila vinograde Francuske, Negotinska krajina postaje važno izvorište vina za Francusku, Austrougarsku, Nemačku i Rusiju. Domaća loza, gajena na živom pesku uz obale Dunava, odolela je pošasti koja je promenila evropsko vinarstvo. Krajem 19. veka Krajina je imala najveće površine zasađene vinovom lozom u Srbiji, a trgovina vinom odvijala se i preko dunavske luke u Radujevcu.
Poseban simbol vinske tradicije ovog kraja predstavljaju rajačke pimnice – jedinstveni arhitektonski kompleks kamenih vinskih podruma, nastao od polovine 18. veka do tridesetih godina 20. veka. Nekada ih je bilo više od 300, a danas ih je sačuvano tek šezdesetak. Ukopane su oko dva metra u zemlju, građene od tesanog kamena i brvana, sa ulicama, sokacima i trgovima – kameni grad u kome je oduvek stanovalo vino. Slični kompleksi pimnica sačuvani su i u Rogljevu i Smedovcu.
Negotinska krajina se nalazi u ravnici okruženoj planinama Miroč, Crni vrh i Deli Jovan, sa jedne strane Dunavom i Timokom, što ovom području daje izrazito specifične prirodne uslove. Upravo o tom spoju prirode, klime i vinogradarstva govori vinar i podrumar Poljoprivredne škole u Bukovu, Saša Živković:
– Negotinska krajina se nalazi u ravnici okruženoj planinama Miroč, Crni Vrh i Deli Jovan, sa jedne i Dunavom i Timokom sa druge strane, što uslovljava veoma specifičnu klimu ovog područja koja je izrazito kontinentalna i karakterišu je veoma topla leta i hladne zime. Preovlađuju tri osnovna tipa zemljišta: aluvijalni nanosi, jezerski sedimenti i eruptivne stene i krečnjak. Prema sadašnjim procenama u negotinskom vinogorju ima oko 1000 ha pod vinogradima. Od autohtonih i starih sorti ovde se neguju bagrina, začinak, prokupac, vranac i smederevka. Bagrina daje belo vino koje ima zlatno žutu boju i karakterističan buke. Ovu staru sortu grožđa danas su zamenili italijanski rizling, sovinjon i semijon. Začinak je sorta grožđa koja služi kao bojadiser. Rajac, Rogljevo i Smedovac, tri susedna sela bogate vinarske istorije i veoma atraktivnih pimnica, čine poseban deo vinogorja Negotinske krajine.
U takvom ambijentu, na temeljima snažne vinske tradicije, nastao je i podrum Poljoprivredne škole „Rajko Bosnić“ u Bukovu. Izgrađen u periodu od 1892. do 1895. godine, ovaj podrum predstavlja jednu od najvažnijih obrazovnih i proizvodnih tačaka vinogradarstva istočne Srbije, mesto gde se teorijsko znanje pretače u praksu.
O dugovečnosti i značaju samog podruma, Saša Živković ističe:
– Podrum Poljoprivredne škole izgrađen je u periodu od 1892. do 1895.godine. Posebno mesto u proizvodnji vina u Bukovu zauzima crna tamjanika – sorta po kojoj je selo postalo prepoznatljivo i van granica Negotinske krajine.
Upravo toj sorti, učenici i stručnjaci škole posvećuju posebnu pažnju.
– Sorta crna tamjanika kojom je Bukovo proslavljeno i koje je ovde nedostižnog kvaliteta, vrednim radom učenika, znanjem i marljivošću zaposlenih stručnjaka, uz poštovanje tradicije, pretače se u vino nedostižnog kvaliteta.
Pored crne tamjanike, u podrumu se proizvode i druga vina, koja upotpunjuju ponudu i potvrđuju raznovrsnost ovog vinogorja:
– Osim crne tamjanike proizvodi se roze i beli burgundac i rajinski rizling. Posetiocima se nudi obilazak podruma škole i degustacija-, ističe naš sagovornik.
Podrum Poljoprivredne škole „Rajko Bosnić“ u Bukovu danas je mnogo više od školskog prostora. On je čuvar vinskog blaga Negotinske krajine, mesto gde se susreću autohtone sorte, priroda, znanje i tradicija. U svakom buretu i svakoj čaši vina čuva se priča o kraju u kome vino ima dušu – i budućnost.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
