U svetu sporta postoje treneri koji jure rezultate i oni koji stvaraju ljude. Dušan Mandić, profesor fizičke kulture iz Negotina i dugogodišnji trener Košarkaškog kluba „Hajduk Veljko“, pripada ovoj drugoj, ređoj grupi. Njegova priča nije samo sportska – ona je priča o istrajnosti, vrednostima i tihoj posvećenosti generacijama koje dolaze.
Klub u kojem radi osnovan je daleke 1976. godine, ali Mandićev pristup prevazilazi statistiku i godine. Za njega je košarka mnogo više od igre.
– Najvažnije vrednosti koje negujemo u klubu su zajedništvo, timski duh i poštovanje tradicionalnih vrednosti koje se kasnije mogu primeniti i na sve sfere života.-, kaže naš sagovornik.
Kao profesor i trener, Mandić veruje u principe koji danas često deluju zaboravljeno, ali su, kako kaže, temelj svakog uspeha.
– Principi koji nas drže su red, rad i disciplina. Bez toga od najranijeg detinjstva ne možemo dobiti sportistu koji će znati da ceni stvari postignute kroz sopstveni rad i znoj.-, otkriva nam Mandić.
U radu sa decom ne beži od izazova – naprotiv, smatra ih neophodnim.
– Izazov mora konstantno da postoji. Najlakše je odustati i koristiti okolnosti kao izgovor, ali mi decu od malena učimo da se nikada ne predaju i da uvek daju sve od sebe.
Rezultati takvog rada vidljivi su i na terenu. U poslednjih deset godina, ekipe koje je stvarao i vodio ostvarivale su plasman među najbolje u Srbiji – od pionirskih selekcija do juniorskih završnica, a ženske 3×3 ekipe „Hajdučica“ donele su Srbiji međunarodno zlato.
Ipak, kada govori o uspehu, Mandić ne ističe trofeje kao najvažnije.
– Naš najveći sportski uspeh je to što su muški i ženski seniorski tim danas sastavljeni isključivo od dece iz Negotina, iz naše škole košarke.- ponosno ističe Dušan.
U njegovoj filozofiji, roditelji imaju jasnu, ali nenametljivu ulogu.
– Treba da budu vetar u leđa svojoj deci – bez pritiska, sa podrškom i razumevanjem, kako bi detinjstvo ostalo ispunjeno igrom, radošću i osmehom.
Svestan je i težih strana trenerskog poziva – nedostatka termina, logističkih problema, ali i neminovnog odlaska mladih nakon školovanja. Ipak, to ga ne obeshrabruje.
– Teži momenti se zaborave kada pogledamo iza sebe i vidimo lica sto i više mališana u košarci. ‘Teško’ ne postoji kada se nešto voli i kada se radi u interesu dece.
Dušan Mandić nije trener koji ostavlja trag samo u sportskim almanasima. Njegov trag je dublji – u karakterima mladih ljudi koji su kroz košarku naučili šta znači trud, disciplina i vera u sebe. Upravo zato njegova priča zaslužuje mesto među pričama o vrednim i istrajnim ljudima koji menjaju zajednicu, tiho i postojano.
Foto: Privatna arhiva / Dušan Mandić
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
