U gotovo svakoj srpskoj kući, barem jednom godišnje, zapali se slavska sveća, zamiriše tamjan i oko trpeze okupe porodica, prijatelji i kumovi. To je dan koji ima posebnu toplinu, jer se tada ne slavi samo svetac zaštitnik doma, već i porodično jedinstvo, vera i sećanje na pretke.
Tradicija stara vekovima
Krsna slava je običaj jedinstven u svetu — nasleđuje se po muškoj liniji i prenosi s kolena na koleno, čuvajući porodični identitet i vezu sa precima.
Prema predanju, običaj potiče iz vremena kada su Srbi primali hrišćanstvo. Svaka porodica tada je prihvatila sveca kao zaštitnika svog doma, pa se kroz vekove održala ta sveta obaveza: da se svetac i danas proslavi s poštovanjem i zahvalnošću.
Kako objašnjava protonamesnik negotinski Marjan Kerčulj, slava je mnogo više od običaja – ona je temelj srpskog identiteta.
„Slava je deo našeg kulturno-istorijskog nasleđa gde mi proslavljamo svetitelje u domu, porodično. Uvedena je kao praksa od davnina, kada bi se porodica krstila na određeni datum i prihvatila svetitelja kao zaštitnika doma. Time je hrišćanstvo zamenilo staro verovanje u kućnog boga, pa je slava postala duboko ukorenjena u našem narodu i zato je i danas proslavljamo,“ ističe sveštenik.
Foto: Privatna arhiva / FB
Simbolika obreda
U centru slavskog običaja su slavski kolač, žito i sveća. Kolač, ukrašen krstom i vinovom lozom, domaćin lomi i preliva vinom u znak blagoslova, dok se žito priprema u spomen na preminule članove porodice i veru u vaskrsenje. Sveća, čiji plamen gori tokom celog dana, simbol je Hristove svetlosti i života.
„Obeležavanje slave podrazumeva da se taj dan posveti svetitelju jednim liturgijskim pristupom,“ objašnjava otac Marjan.
„Naš narod uglavnom proslavlja svetitelje koji su u crkvenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Toga dana služi se sveta liturgija, porodica dolazi u hram, priprema se i pričešćuje, a nakon službe zajedno sa sveštenikom prerezuje slavski kolač i vinom preliva žito. Tek kasnije, u popodnevnim satima, sledi svečani porodični ručak.“
Dan za okupljanje i mir
Slava je više od običaja — to je događaj koji okuplja. U vremenu kada svakodnevne obaveze retko ostavljaju prostora za zajedništvo, slava postaje trenutak kada se porodica ponovo okuplja, kada se obnavljaju veze i u dom unosi mir.
„Očuvanje slave je veoma bitno, jer je to naše nasleđe koje drži porodicu na okupu,“ kaže Kerčulj.
„Slava se slavila i u najtežim vremenima – pod turskim ropstvom, u ratovima, i nikada se nije prekidala. Duboko je usađena u naš narod i zato ima osnovu za trajanje. Ne sme se dozvoliti da se ta tradicija prekine.“
Savremene slave – između tradicije i vremena
Iako se danas mnoge slave obeležavaju skromnije ili u restoranima, suština se nije promenila. Neki običaji su prilagođeni modernom životu, ali poruka ostaje ista – da se svetac poštuje, da se dom osveti i da se blagoslov podeli s drugima.
„Slava se proslavlja molitveno – sabranjem na svetoj liturgiji, rezanjem slavskog kolača, a zatim porodičnim ručkom kome prisustvuju kumovi i najbliži,“ dodaje protonamesnik.
„Svaki drugi vid proslave, poput onih po restoranima i kafanama, jeste uticaj postmodernizma koji udaljava od suštine. Najveći problem je što takve proslave često prate preterano veselje i alkohol, pa i tragični događaji o kojima čitamo u novinama. To nije smisao slave. Važno je da se vratimo korenima – da slavu obeležavamo u krugu porodice, u molitvi i miru, jer tada svetitelj zaista pohodi dom i donosi blagoslov.“
Ponos i nasleđe
Srpska slava danas ima i svetsko priznanje — 2014. godine uvrštena je na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Time je potvrđeno ono što su naši preci znali odavno: da se prava duhovnost čuva u porodici, u domu i u sećanju na pretke.
I dokle god se u našim krajevima bude čuo zvuk crkvenog zvona i mirisao tamjan, dokle god se na stolu bude lomio slavski kolač, slava će ostati simbol trajanja, vere i zajedništva — ognjište koje ne gasi ni vreme ni promene.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
