Negotin je dočekao dan koji će ući u njegovu istoriju. Dan u kome se jedna žena — zaboravljena, nepravedno skrajnuta, a neizmerno velika — vratila svom narodu. Na trgu, pred okupljenim građanima i gostima, otkriven je spomenik Čučuk Stani, heroini iz Negotinske krajine, saborcu i životnoj saputnici hajduk Veljka Petrovića, ženi koja je svoj život utkala u temelje borbe za slobodu.
Čučuk Stana potiče iz Sikola i Negotinske krajine, iz kraja gde je hrabrost bila način života, a ne izuzetak. Kao mlada devojka, u vihoru Prvog srpskog ustanka, susrela je hajduk Veljka — i umesto da ostane u sigurnom okrilju doma, krenula je u boj. Nosila je pušku, municiju, hrabrila borce, i učestvovala u bitkama u kojima je zadobila brojne rane.
Nije bila samo žena junaku – bila je junak pored junaka.
– Ona je bila moralni gorostas, velika po svom junaštvu, hrabrosti i umeću. Tokom bojeva zadobila je više rana, što znači da se barabar sa ustanicima borila -, rekla je ministarka za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, naglašavajući ono što istorija nije dovoljno glasno zapisala.
Nakon Veljkove pogibije, sudbina je odvela Stanu u novu priču. Udala se za kapetana Jorgaća, borca grčke Heterije, sa kojim je bila u izgnanstvu. Daleko od Srbije, daleko od Negotina, daleko od svega što je činilo njen svet. U Atini je završila svoj život. Tu je sahranjena, a njenoj Krajini ostala je uspomena, legenda i praznina što je nikada nije dočekala nazad.
Zato je današnji dan imao težinu. Ne simboličnu, već istinsku, duboku i emotivnu. Prvi put u istoriji, Negotin je Čučuk Stani odao počast spomenikom.
-Otkrivanjem ovog spomenika, mi smo Čučuk Stanu posle više od dva veka vratili kući. Vratili smo je njenom Negotinu, njenoj Krajini, onoj za koju se borila i u koju je verovala. Spomenici su mnogo više od skulpture – oni su izraz našeg poštovanja prema precima i potomcima. Mi na ovaj način ostavljamo putokaze i svetionike generacijama koje dolaze. A svima nama danas nedostaju pravi primeri. – istakla je ministraka Milica Đurđević Stamenkoviski.
A Stana je upravo to — primer žene u 19. veku koja je bila diplomat, poliglota, ratnica i domaćica, nežna i hrabra, odlučna i posvećena.
– Velika zahvalnost gospođi Stamenkovski na prepoznavanju vrednosti našeg kraja. Vratila je Stanu Negotinu posle dva veka. Ovo je jedan mali korak, ali za nas veliki. Istočni deo naše zemlje ima bogatu istoriju i tradiciju, a naša je obaveza da taj plamen negujemo i predamo narednim generacijama. – rekao je predsednik opštine Negotin, Vladimir Veličković, ističući sa ponosom važnost ovog dana.
On je dodao da će Negotin nastaviti da razvija projekte i kulturne sadržaje koji slave svoje junake i heroine, i da će spomenik Čučuk Stani biti mesto okupljanja, sećanja i ponosa.
Vajar Boban Jovanović, koji je izradio spomenik, imao je težak i odgovoran zadatak: oblikovati lice koje istorija nije sačuvala, a da ipak bude prepoznatljivo i autentično ljudima ovog kraja.
– Proučio sam njeno poreklo, osobine, sve što je ostalo zapisano, kao i usmena predanja. Pokušao sam da uđem u njenu emociju i karakter. Prikazao sam je kao mladu, hrabru, zaljubljenu devojku – u trenutku odluke, pre borbe -, rekao je Jovanović.
Modelovao ju je u tradicionalnoj odeći tog vremena, na granici građanske i seoske, jer je Stana bila upravo takva – pripadala je oba sveta.
Mitropolit timočki Ilarion svojim obraćanjem dao je događaju duhovnu i istorijsku dubinu:
„Ni jedna vera nije uzdigla ženu kao što je to hrišćanstvo, najpre u liku Presvete Bogorodice. A Čučuk Stana pokazuje da uz muškarca stoji ravnopravno hrabra žena, koja gleda ka istoku, ka suncu, ka Hristu.“
Mitropolit Ilarion je istakao i jednu želju da se obnovi spomenik knezu Milošu Obrenoviću, nekada odnet iz Negotina, čime bi se, kako je rekao, Negotin podigao kao „duhovna prestonica istoka, branik otadžbine i ponos ovog kraja“.
Otkrivanje spomenika Čučuk Stani nije bio samo kulturni događaj, ni samo istorijski čin. Bio je to dan posvećen ženi. Ženi kao stubu, kao borcu, kao nosiocu identiteta i tradicije.
Ministarka Đurđević Stamenkovski to je posebno naglasila:
„Vodi se borba u 21. veku kako treba da izgleda žena koja je svoja, samostalna, borbena. A ko ne zna gde da traži odgovor – neka pogleda u Čučuk Stanu.“
Uz spomenik, postavljena je i Stanina i Veljkova klupa, zamišljena kao mesto na kojem će mladi sedeti, upoznavati se, možda se i zaljubljivati — baš onako kako su se nekada voljeli Stana i Veljko. To je simbol života, nade i budućnosti.
„Želim da nam se vrate svi oni koji su se iselili, baš kao što se danas Stana vratila svojoj Krajini“, poručila je ministarka.
Posle dva veka, Čučuk Stana je ponovo među svojima. Ne kao legenda iz knjiga, ne kao ime koje se uzgred spominje, već kao spomenik, kao ponos, kao stvarno lice jedne nacije.
Negotin danas nije samo odao počast jednoj ženi.
Negotin je ispravio nepravdu.
Negotin je vratio glas jednoj junakinji.
Negotin je pokazao da žene nisu pratilje istorije — one su njeni tvorci.
Čučuk Stana se vratila kući.
I time je, napokon, dobila mesto koje je oduvek zaslužila.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
