Postoje mesta na koja odlazimo iz znatiželje, poslom, školovanjem ili željom da ih obiđemo, nekada i pobegnemo. A postoji jedno mesto kojem se uvek vraćamo – grad detinjstva, odrastanja, prvih ljubavi, prijatelja, komšija i što je najvažnije porodice. Nije to samo tačka na mapi, već svet satkan od mirisa detinjstva, poznatih ulica, pogleda koji nas pamte i koraka koji znaju kuda idu i kada ćute. Naša baza, naš dom.
Negotinski đerdan počinjemo da nižemo pričom o Žaklini Firanović Petrovski koja je igrom slučaja samo rođena u Zaječaru, ali je odrasla u Negotinu koji predstavlja njenu bazu i dom. Našu pažnju privukla je bezgraničnom ljubavlju prema Negotinu koju pokazuje i deli na društvenim mrežama.
– Rođena sam 25. jula u prošlom veku, sada već davne 1968. godine. Mesto rođenja je Zaječar samo iz jednog razloga, u Negotinu tada nije bilo porodilišta. Osnovnu školu i Gimnaziju završila sam u mom Negotinu. Studirala ekonomiju u Beogradu. Živim i radim u Beogradu. Srcem i dušom pripadam Negotinu, započinje svoju priču.
Negotin predstavlja bazu i srce uspomena mnogih ljudi koji su svoj život započeli na tromeđi osunčanoj suncem. Tamo gde su prvi dani škole ostavili trag u prašini dvorišta, gde su prve simpatije bile nežne i stidljive kao prolećni vetar. Tamo gde poznajemo svaki kamen, svako drvo, svaku ulicu. U njemu su naši koreni – duboki, nevidljivi, ali neizbrisivi. Najviše Žaklininih pesama, priča, misli, crteža, slika nastalo je baš u Negotinu.
– Negotin obožavam. Vraćam mu se, ne koliko bih htela, jer moranja su tu, život je to, ali trudim se da što češće dolazim i što duže mogu ostajem. Svaki put, pri dolasku, kada ugledam Negotin sa puta i tablu na kojoj Negotin piše, sva zatreperim. A onda spuštanje noge na negotinsko tlo, poseban osećaj. Sledi majčin zagrljaj, zagrljaj bezuslovne Ljubavi. U Negotinu imam svoje klupe, svoje ljuljaške, svoje drvo (kod crkve je), zagrlim ga svaki put kada dođem, a i ta omiljena mi fontana… Volim da obiđem ”staze mog detinjstva ”. Tu su i moja omiljena mesta za ispijanje kafe uz druženje ili samovanje (e tada najviše pišem). A tu su i neki ”moji” ljudi, pravi mi prijatelji. U Negotinu budem preplavljena uspomenama, i lepim i manje lepim, a opet bivam ispunjena dubokim mirom koji mi omogućava da budem kreativna, pišem, slikam… Oduvek sam volela da čitam, naročito prozu. Nisam mogla ni da zamislim da ću ikada da pišem, naročito pesme. Ali život nam priređuje razne događaje, iznenađenja… Počela sam da pišem jednog novembra 2017. Tog dana ”za dlaku” sam izbegla smrt. Tada je nastala prva moja misao koju sam podelila sa drugima objavivši je na Fejsbuku. A onda su krenule da se rađaju i ređaju misli, priče i pesme. I eto, već osam godina ih pišem, naglašava sa posebnom emocijom naša sagovornica.
Negotin je njeno životno i duhovno polazište, mesto gde umetnost dobija dušu. Žaklininu inspiraciju krasi unutrašnji impuls, koji ne dolazi po komandi, već iz posmatranja okoline i ljudi.
– Za pisanje me inspirišu mesta, ljudi, događaji, osećaji. Tuga, bol (duševna naročito), patnja su osećaji o kojima pišem, ali i o veri, nadi, najviše pak o Ljubavi, univerzalnoj. Ljubav je moja omiljena tema. I eto, toj imenici sam dodelila veliko početno slovo i u mojim pesmama i pričama pišem je velikim početnim slovom.
Ljubav prema Negotinu za Žaklinu nije samo sećanje, već trajna veza – nit koja je vezuje za ono što jeste. Zato se svom gradu, bazi i duši uvek vraća. Sa ponosom, sa suzom, bezgraničnom ljubavlju koju nosi i osmehom za zauvek.
– Srećnom me čini osmeh i smeh mog deteta. Osmeh mi je lek. Osmehom svojim lečim i druge. Volim prirodu, da boravim u njoj, volim decu, te čiste, neiskvarene duše, volim životinje (posebno pse) i volim dobre ljude. Volim da čitam a naročito kada me ”pronađe” dobra knjiga koja je već ”pročitala mene”. Pišem pesme, priče i misli, i najveća nagrada mi je kada mi neko napiše ili kaže:”Ti kao da si o meni pisala.” U poslednje vreme često crtam i slikam, u tome baš uživam. A posebno uživanje mi je izrada nakita, ogrlica i narukvica. Volim nebo, sunce, mesec, i zvezde. Volim život! I da, zaljubljena sam u Ljubav.
Kao umetnička duša često posećuje književne večeri i promocije knjiga jer upravo na tim mestima i događajima diše punim plućima.
– Često idem na promocije knjiga, kao gledalac i slušalac, u Beogradu, kada sam u Negotinu nijednu ne propustim. Mnogo puta sam na promocijama čitala odlomke tekstova i pesme mojim prijateljima piscima . Vole kako ja iznosim njihove ispisane emocije i njihove pozive za to rado prihvatam. Jednom sam bila zamoljena da vodim promociju i prihvatila sam. Bilo je to zahtevno, odgovorno ali i jedno zaista fantastično iskustvo. Svoje pesme i priče čitala sam na raznim književnim skupovima, no najčešće na skupu ”Magično veče”.
Žaklinine pesme i priče objavljene su u zbornicima: Pisma iz karantina, Elektronskom zborniku (O)Praštanje, 16. zborniku poezije ”Šraf 2025.”, ”Beogradski krug kredom” i u zbirci ljubavne poezije ” Pjesnik – Svetionik 8” koja će biti promovisana na Međunarodniom festivalu ljubavne poezije u Baru početkom septembra.
Najdraža pesma naše sagovornice je “Strepnja” čuvene pesnikinje Desanke Maksimović koju najviše ceni dok za najdražu svoju pesmu bira ,,Znaš li ti da…?“, koja je nastala u Negotinu. Voli da piše ali i čita poeziju i zanimalo nas je koji će nastup pamtiti.
– Svaki nastup je poseban i nije mi lako da izdvojim ali… jun 2020. Čačak. Bila je to promocija knjiga dvoje mojih dragih prijatelja. Bilo je odmah posle ukidanja vanrednih mera. Nije bilo puno ljudi u publici ali takav spoj, energetski, takva povezanost publike i nas koji nastupamo, to nisam imala prilike da osetim, sve do mog pretposlednjeg nastupa na Magičnoj večeri godine ove, kada sam čitala moju pesmu “Nemam ja više vremena”. Dok sam je čitala shvatila sam da je apsolutno svi slušaju, ali nisam očekivala takvu reakciju na nju. Aplauz k’o aplauz ali priznanje toliko ljudi da sam ih dirnula svojom pesmom i da su se pronašli u njoj je meni zaista najveća nagrada. Inače ta pesma je nastala u Negotinu.
Raduje nas što će uskoro svetlost dana ugledati knjiga njenih misli, pesma i priča pod nazivom “Iskazi duše”.
– Sve moje misli, pesme i priče, napisane u proteklih osam godina, ”sabrala” sam i od toga je nastala knjiga poezije, misli i priča, na ne malom broju strana. Nadenula sam joj naziv „ISKAZI DUŠE“. Ostalo je još da se odštampa, nadam se da će to biti pre Sajma knjiga, a onda slede promocije, jedna ili dve u Beogradu a onda zna se, Negotin. Promociji u Negotinu se posebno radujem.
Žaklina Firanović Petrovski nam za kraj otkriva delić neobjavljene pesme i poruku upućenu svima koji vole i ljubav šire bez zaziranja i granica.
”I nisam vam ja pesnik.
Samo biće sam što piše
iz duše, za dušu svoju,
a pride i za bića koja
imaju dušu poput moje,
te i razumeju dušu moju.”
Moja poruka svima, onima koji ne vole a i onima koji vole da pišu je:”Pišite!”. Olovkom po papiru, tako ja, kuckajte na telefonu ili na tastaturi, ali pišite. Pisanje oplemenjuje dušu! Pisanje je i lek za nju. Ako vas boli šta, ako ste tužni, pišite! Pisanje pomaže da se prebrode ovakva stanja. Kažu, a ja se sa tim apsolutno slažem, da je pisanje dobra psihoterapija. Pišite i o sreći, o Ljubavi naročito. Pišite sebi, samo za sebe ili podelite to napisano sa nekim, ali pišite!
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
