Igor Simka Babić, rođen 6. novembra 1972. godine u Vršcu, poznati je ultramaratonac iz Negotina čiji sportski put inspiriše mnoge u Srbiji i šire. Po rođenju je dobio drugo ime – Simka, po rođaku koji je 1941. godine poginuo u borbi protiv fašizma u Beogradu. Njegovo odrastanje obeleženo je ljubavlju prema sportu, prirodi i disciplinovanom životu, što je kasnije oblikovalo njegovu izuzetnu fizičku i mentalnu izdržljivost.
Detinjstvo i mladost proveo je u različitim delovima bivše Jugoslavije. Srednju vojnu školu Ratnog vazduhoplovstva i PVO završio je u Sarajevu, u Rajlovcu, kao avio-tehničar. Iako je sanjao da postane vojni pilot u Mostaru, konkurencija je bila velika, pa se školovao za avio-mehaničara. Sa samo 17 godina položio je u JAT-ovoj pilotskoj školi ispit za sportskog pilota na avionu „Cesna 172“. Nakon završene škole, radio je na aerodromu u Podgorici, a posle učešća u ratnim dešavanjima 1991. godine, napustio je vojsku i posvetio se privatnom biznisu i sportskim izazovima.
Njegov životni put pokazuje da upornost i ljubav prema prirodi mogu stvoriti šampiona. Babić je kroz različite poslove – od radnje za lov i ribolov, servisa mobilnih telefona, do prodaje pirotehnike i vatrometa – uspeo da održi disciplinovan i aktivan život, nikada ne zapostavljajući sport i treninge.
U Srbiji je istrčao brojne Beogradske maratone i polumaratone, učestvovao na trail trkama poput „Staza Vuka Karadžića“ u Loznici, polumaratonu u Apatinu, trailu na Fruškoj gori, a penjao se na vrhove Beljanice, Rtnja, Deli Jovana i Stola u svim vremenskim uslovima. Biciklom je prešao hiljade kilometara – od Soko Banje, Rtnja, Stare planine, Kladova, pa sve do najvišeg vrha Srbije, Midžora.
Na međunarodnom planu, iza sebe ima trke u Budimpešti, Pragu, Bratislavi, Sloveniji, Maldivima, Bahamima, Holandiji, Finskoj, Las Vegasu i Majamiju. Najveći izazov i najznačajnije dostignuće mu je „Marathon des Sables“ u Maroku, ultramaraton od 250 km kroz Saharu, koji je uspešno završio 2022. godine zajedno sa prijateljima iz Rusije.
Njegova filozofija sporta je jednostavna: svaka pretrčana staza, svaki osvojeni vrh i svaka medalja rezultat su konstantnih priprema, odricanja i discipline. „Svaka medalja oko vrata je dokaz prethodnog truda. Svaki naredni polumaraton ili maraton je veći izazov i prilika da se pomeri granica sopstvenih sposobnosti“, često ističe Babić.
Nakon velikog uspeha na internacionalnom konkursu „Pro turizam“ u Moskvi, gde je osvojio drugo mesto predstavljajući turističke potencijale Deli Jovana i Stevanskih livada, Babić je 21. septembra 2025. godine učestvovao na jubilarnom, desetom Moskovskom maratonu.
Priprema za Moskovski maraton bila je rigorozna. Igor je šest meseci unapred planirao dnevne treninge koji su uključivali dugačke trke, intervale za poboljšanje brzine, vežbe snage i istezanja, kao i biciklističke ture za kondiciju i izdržljivost. Posebnu pažnju posvećivao je ishrani, balansirajući ugljene hidrate, proteine i elektrolite kako bi telo moglo da izdrži trku u promenljivim vremenskim uslovima. Mentalna priprema uključivala je vizualizaciju staze, taktiku raspodele snage, ritam disanja i strategiju hidracije, kako bi na poslednjim kilometrima noge i um bili maksimalno spremni.
– Direktor i organizator manifestacije, profesor Sergej Končev, pozvao me je da mu pravim društvo i pomognem tokom maratona, jer je njemu to bio prvi maraton, dok je meni ovo bio treći. Iako je avio-karta bila skupa, uspeo sam da prikupim sredstva i prihvatio izazov – rekao je Babić.
Moskovski maraton, prvi put održan 2013. godine, danas je najveći sportski događaj u Rusiji, sa 20.000 trkača na maratonskoj distanci i dodatnih 30.000 učesnika na kraćim trkama. Start i cilj nalaze se na Olimpijskom stadionu Lužnjiki, jednom od simbola ruskog sporta, a staza vodi kroz najlepše delove Moskve – pored Kremlja, Crvenog trga i reke Moskve.
Atmosfera na maratonu bila je električna: hiljade navijača uzduž staze bodrile su trkače, mašući zastavama, pevajući i navijajući. Muzički bendovi pružali su neprekidan ritam, motivišući učesnike na svakom koraku.
– Trka je bila izazovna. Vrućina je dodatno otežavala uslove, ali organizacija je bila vrhunska, sa stanicama za osveženje na svakih četiri kilometra. Negde oko 39. kilometra noge više ne slušaju, ali uspeli smo da zajedno uđemo u cilj držeći srpsku zastavu. Medalja je bila teška i lepa – kazao je Babić.
Igor Babić je, osim sportskih dostignuća, i predsednik SUBNOR-a opštine Negotin i koordinator za Istočnu Srbiju, aktivno se zalažući za očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa, prirode i promovisanje projekata posvećenih borbi protiv fašizma. Njegov život pokazuje kako disciplina, upornost i ljubav prema sportu i prirodi mogu oblikovati istinskog šampiona – kako na stazi, tako i u životu.
Njegov primer pokazuje da se maratonski duh ne meri samo pređenim kilometrima, već i spremnošću da se posvećenost, istrajnost i ljubav prema životu pretoče u dela koja inspirišu zajednicu i motivišu druge da ne odustaju od svojih snova.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
