Čuveni Volt Dizni jednom prilikom je izjavio da se “više blaga može naći u knjigama nego na ostrvu s blagom”. Blago koje vam niko ne može oduzeti, uokvireno maštom koja vam dočarava nove svetove, stvari, događaje, ljude i nova znanja. A najviše blaga možemo naći u bibliotekama. Narodna biblioteka “Dositej Novaković” u Negotinu nastavljajući tradiciju negotinskog čitališta, ove godine je proslavila 178. rođendan. Brojne knjige namenjene svim generacijama, prošle su kroz mnoštvo ruku, kao i ruke Radice Đorđević iz Negotina koja je čitav svoj radni vek provela radeći posao koji voli, u negotinskoj biblioteci.
– Bibliotekar sam postala davne 1968. godine. Biblioteka je tada, sve do 1970. godine, bila smeštena u sadašnjim prostorijama marketa Aleksandrović. Opredelila sam se za ovaj poziv zato što sam volela književnost, kako domaću tako i stranu. Volela sam knjige. Taj posao je bio jako zanimljiv, jer je u našoj biblioteci bila velika arhiva knjiga, kako stranih tako i domaćih pisaca, započinje svoju priču naša sagovornica koja je zakoračila u devetu deceniju života.
Poznata brojnim Negotincima kao bibliotekar s dušom i uvek spremnim savetom šta obavezno pročitati, Radica Đorđević koja je šezdesetih godina prošlog veka završila tadašnju Učiteljsku školu i Višu pedagošku školu u Beogradu, deli sa nama sećanja na posao koji je mnogo volela.
– Vreme rada u biblioteci pamtim po lepim stvarima, kako poslu i knjigama, tako i po čitaocima koji su bili u velikom broju i različite starosne dobi. Naši čitaoci bila su deca, zatim učenici, studenti koji su tada studirali kako u zemlji tako i u inostranstvu, Negotinci, stariji ljudi, penzioneri. Čitaoci od 6 do 77 godina.
Naša sagovornica ističe da joj je izuzetno drago što je radila u vreme kada se mnogo čitalo, kako sama kaže u “zlatno doba biblioteke”.
– Bilo je to vreme čitanja, a to znači da su posetioci bili od najmladjeg predškolca do penzionera, ne samo iz Negotina već i okolnih mesta, s obzirom da je naša biblioteka imala veliki fond knjiga, sa velikim brojem naslova u to vreme. Bilo je to Zlatno doba biblioteke, jer je bilo puno čitalaca koji su mnogo čitali. U to vreme u proseku je bilo oko 1.500 članova godišnje.
Vremešniji ljubitelji pisane reči sećaju se sigurno svog bibliotekara iz tog vremena, a mi smo zamolili našu sagovornicu da nas podseti na neke svoje kolege.
– Kao primer od zaposlenih u Biblioteci mogu izvodiji Desanku Trokić, koja na žalost već 20 godina nije sa nama, od direktora izdvojila bih Dimitrija Vučićevića, prosvetnog radnika koji je biblioteku preselio u sadašnje nove prostorije. Takođe, od dragih kolega izdvojila bih Sibirku Aleksić, koja je radila na poslovima nabavne politike tj. kupovine novih knjiga. U to vreme, u selima je bilo čak 38 čitaonica. U osnovnim školama redovno su gostovali poznati književnici, a sve to preko naše biblioteke. Imali smo fenomenalnu saradnju sa bibliotekama u Boru, Zaječaru i Kladovu, a našu saradnju krasile su i zajedničke manifestacije.
Na radost pasioniranih ljubitelja knjiga, fond negotinske biblioteke uvećavan je novim naslovima koji su privlačili pažnju i za kojima je vladalo veliko interesovanje koje su beležili u vidu književne liste čekanja.
– Raditi sa čitaocima je najlepši posao u bibliotekarstvu. Pružao je mogućnost da upoznaš ljude koji su bili ljubitelji knjige. Tim poslom bavila sam se od 1968. do 2001. godine kada sam penzionisana. Trudila sam se maksimalno da pratim sve nove naslove, nove knjige, pisce, savremenu literaturu i književno stvaralaštvo, pored knjiga i mnogih naslova, postojala i štampa (dnevne novine) u Srbiji koja je bila na raspolaganju našim korisnicima.
Nekadašnja bibliotekarka Radica Đorđević sa osmehom se priseća davnih dana i uspomena ali pravi i paralelu onog i ovog vremena.
-Moguće je napraviti razliku između prošlog veka i ovog u izdavaštvu, izdavačkoj politici, u knjigama što je i povezano sa nabavkom knjiga sa našom bibliotekom. Opština Negotin je tada odvajala dobar budžet za nabavku novih knjiga, uvek je izlazila u susret za sve što nam je bilo potrebno, što verujem da i danas čini. Stvarno je važno da postoji odlična saradnja Opštine Negotin i Biblioteke, jer ljudi čitaju, ljudi se usavršavaju i uopšte vole Biblioteku.
Od najdražih uspomena iz tog vremena izdvaja kolektiv s kojim je odlično saradjivala, druženje zaposlenih, zajednička putovanja, seminare i stručna usavršavanja. Na kraju zanimalo nas je kojoj se knjizi uvek vraća.
-Moje najdraže knjige dela su našeg novbelovca Ive Andrića: Znakovi pored puta, Jelena žena koje više nema, Kuća na osami, Staze lica i predeli… Čitam naravno i dalje. Pored toga, pratim izdavaštvo putem štampe ali sam opredeljena ka klasičnoj literaturi. Ne prođe ni jedan dan a da se ne družim sa knjigom.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
