Duhovski utorak 2024. godine meštani sela Čubre i njihovi gosti, zapamtiće po otvaranju veoma bogate izložbe kulturnog nasleđa ovog kraja. Želeći da malo probudi i aktivira starosedeoce, Mirjana Vasić, dugogodišnji kulturni radnik i nekadašnji novinar u Smederevu koja sa suprugom Čedomirom penzionerske dane provodi u ovom pitomom krajinskom selu, inicirala je postavljanje izložbe sa preko 500 raznih eksponata koji su na taj način otkriveni i ugledali svetlost dana nakon dužeg vremena.
Izložene eksponate žene Čubre čuvaju u svojim kućama, kao uspomenu na svoje prabake, bake, majke koje su svojim često umornim rukama znale da izvezu i izheklaju divne predmete, kulturno blago našeg kraja.
– Ja potičem iz Vojvodine ali me je istočna Srbija , kada sam prvi put došla u Čubru, fascinirala prirodnim lepotama, duhom koji se retko pronalazi i divnim ljudima. Najveće bogatsvo koje Čubra ima su divni ljudi. S obzirom da sam u Smederevu organizovala dosta manifestacija, želela sam da probudim malo ove divne ljude, i da ovakvi događaji pređu i u tradiciju, istakla je Mirjana Vasić, inicijator izložbe “Kulturno nasleđe Čubre”. Mnoštvo eksponata počev od hoklica, raznih predmeta za pripremu hrane, alata, nošnji, ćilima i drugo, oživeli su i ukrasili su prostor Doma kulture u Čubri. Ponosni na više nego uspešno organizovanu izložbu rekli su nam da se na ovome neće zaustaviti i da planiraju da organizuju slične događaje koji će obogatiti život meštana Čubre.
– Ponosna sam što imamo ovoliko predmeta, oko 500 izloženih eksponata koji mogu da budu muzejski eksponati. Pohvalila bih prvenstveno trud meštana i žena koje su sistematski pripremale, ponosne na sve što su čuvale njihove bake i majke, spremale za dar, za veselja i tužne trenutke darivali su se ljudi svim onih rukotvorinama koje su žene same pravile, rekla je Emila Petrović, muzejski savetnik- etnolog.
Poziv da učestvuje u ovoj izložbi oberučke je prihvatila naša sagovornica Miroslava Jović. Želeći da sačuva od zaborava sve ono što su tokom dugih zimskih dana i družeći se na poselima svojim rukama napravile žene iz njene porodice, baka i majka, poručila je Mira da sve čuva i da ni od čega nije želela da se odvoji.
– Donela sam ono što je moja baka tkala i sukna od kojih su se pravili kaputi. Ovo su suknje i kecelje koje je moja majka nosila. Kecelje su se nekada nosile preko suknje. Sačuvala sam i čunke koje su koristili nekada u tkanju peškira, cevčice, drvlje… Žao mi je bilo i nisam ništa bacila, čuvam sve. Nekada se telefoni nisu gledali već su se radili ručni radovi. Bilo je to drugo vreme, poručila je.
Jedna izložba, mnogo nasmejanih i ponosnih lica, i pregršt predmeta koji predstavljaju vrednu narodnu tradiciju i izvorno narodno bogatstvo zahvaljujući entuzijazmu i spremnosti da učestvuju i daju svoj doprinos učinili su čubarsko nasleđe vidljivijim. Do viđenja do neke sledeće prilike, možda u nekom drugom selu u Krajini, iskreno se nadamo!
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
