Marko Kostić, diplomirani filolog za književnost i srpski jezik od malih nogu je za vernog druga izabrao knjigu. Svoju ljubav prema pisanoj reči negovao je i sačuvao radeći jedno vreme kao novinar saradnik u niškom časopisu „Trash“, kritičar savremene književnosti, pisac, urednik časopisa Buktinja i profesor književnosti i srpskog jezika.
-Ljubav prema pisanoj reči nosim od najranijih dana detinjstva, kada je knjiga bila neizostavni pratilac, saputnik drug i saborac u tom velikom ratu sa „silama nemerljivim“ na koje je sve nepoznato, skriveno od moje krhke svesti asociralo. Tu ljubav pretvorio sam u profesiju, kada sam diplomirao na Filozofskom fakultetu u Nišu i postao diplomirani filolog za književnost i srpski jezik. Tim činom nastavio sam da delim taj plamen mlađim naraštajima, učeći ih da čitanje nije obaveza već nasušna potreba mislećeg bića, rekao nam je Marko Kostić.
Stvaralaštvo našeg sagovornika ovenčano je ovogodišnjom nagradom za književno stvaralaštvo: poeziju, kratku prozu, esej i književni prikaz „Mirko Petković“, koju dodeljuje negotinska biblioteka „Dositej Novaković“.
– Budući da sam toliko uzeo od književnosti, smatrao sam da je neophodno nešto joj vratiti. Tako su počeli moji književni pokušaji, koji su, najpre klimavim, nesigurnim nogama išli ka metafizičkim ciljevima, a potom stabilnog koraka stigli i do prve književne nagrade, koja nosi ime po Negotincu, Mirku Petkoviću, renesansnoj ličnosti, čoveku koji je znao da pozlati sve čega bi se uhvatio. Ogromna mi je čast i zadovoljstvo što sam ušao u to odabrano društvo izuzetnih stvaralaca koji su bili laureati u godinama iza nas.
Mnogi od nas u čarobni svet pisanih reči zakoračili su slušajući bajke, basne i priče, a svoju maštu i znanja nastavili da unapređuju čitanjem i posetom biblioteci koja za našeg sagovornika predstavlja hram prepun knjiga različitih autora i mnoštvo opcija isprepletanih pravim vrednostima.
– Biblioteke su uvek bile hramovi u kojima sam, sa strahopoštovanjem, tražio novi prozor u nepoznate svetove, koji su oslobađali i jačali duh. Svoje učenike često sam dovodio u biblioteke, trudeći se da i kod njih razvijem slični stav prema književnosti, sa kojim sam i sam odrastao. Biblioteka u Negotinu veoma uspešno vodi svoj krstaški rat protiv šunda i kiča koji nas okružuje i trudi se da brojnim programima, manifestacijama, konkursima vraća decu pravim vrednostima.
Neke ljubavi postaju s razlogom vanvremenske. Kostićeva se razvila stvarajući priče kojima želi da ukaže na zanimljive životne kontekste, osećanja, razmišljanja i originalnosti.
– Svoje priče objavljivao sam u časopisima „Bibliopis“ i „Buktinja“, a u pripremi je i zbirka priča, čije se objavljivanje očekuje pred početak nove godine. Svoju inspiraciju pronalazim, najčešće, u drugim piscima, ali i u „iskrivljenim“ pogledima na svet, na koje lako lepimo etikete ludila, bez snage ili volje da se udubimo u originalnost koju takav pogled nosi sa sobom. Smatram da su svi motivi već obrađeni, ali da je moguće naći novi pristup starim motivima, a malo ludila je neophodni sastojak za takav poduhvat.
Marko Kostić je svoju radnu biografiju profesora srpskog jezika i književnosti ali i sadašnjeg direktora Osnovne škole „Branko Radičević“ u Negotinu obogatio i pisanjem. Izuzetno ceni priliku da deci pomogne da, u svetu prepunom digitalnih i drugih iskušenja i stranputica, pronađu lepotu u bezbroj pesma, priča i knjiga koje čekaju da budu otvorene i pročitane.
Foto: OŠ „BRANKO RADIČEVIĆ“ NEGOTIN
– Ovom prilikom pozivam svu decu od 7 do 107 godina, da pronađu u sebi onu kreativnu žilu, koja je zatrpana obiljem informacija kojima nas savremeno doba zasipa i stvore nešto čega pre njih na ovom svetu nije bilo i time ostave neizbrisiv trag na pesku života, poručio je naš sagovornik kome želimo da svoju životnu šetnju ispuni mnoštvom upečatljivih priča.
„…Osećaj pripadnosti ispunjavao nas je dok smo horski otpozdravljali slučajnim prolaznicima, dok smo banalnim dosetkama gradili kulu humora na pesku našeg ostrva, dok smo razgranatim dijalozima rušili razlike u stavovima i sve se više slagali kako se broj koraka uvećavao…“ – deo nagrađene priče „Šetnja“.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
