Galeriju Muzeja Hajduk Veljka sinoć su ispunili brojni gobleni brižljivo i znalački postavljeni formirajući priču o ručnim radovima koji su pre pola veka ukrašavali skoro sve domove širom naše zemlje. Starije generacije su se veštini izrade goblena i drugih ručnih radova, učili kod kuće uz mame, tete i bake koje su popodnevne i večernje časove ispunjavale stvarajući predmete za ukrašavanje doma i koji su se nasledjivali s kolena na koleno, ali i na časovima Domaćinstva u školi.
Ispunjeni toplim osećanjima koji su se preplitali sa setom za nekim dobrim prošlim vremenima, posetioci su sa pažnjom pogledali goblene deo izložbe “ Gobleni- slike koncem obojene” autorke Sanje Radosavljević, kustosa pedagoga Muzeja Krajine koja se zahvalila kolegama koji su pomogli u realizaciji izložbe.
– Nazivom izložbe „Gobleni – slike koncem obojene” naglašava se prenošenje jedne vrste umetničkog izraza u drugi, što je važna karakteristika Vilerovih goblena. Najpopularniji gobleni u Srbiji, pa i u Negotinu, od kojih se neki mogu videti i na ovoj izložbi, jesu: „Četiri godišnja doba”, „Zimska noć”, „Letnji dan”, „Bulke”, „Ruže”, „Stari most”, „Lavinija”, „Pastir”, „Crkvica u snegu”, ali i oni na kojima su prikazani motivi ptičica i korpica i dr. Ovom izložbom obuhvaćeno je pedeset i četiri uramljena goblena sa različitim motivima. Izloženi gobleni deo su privatnih kolekcija negotinskih porodica: Milošević, Milovanović, Trajković, Galić, Radulović, Dinčić, Stanković i Radosavljević, kao i kolekcije porodice Savić iz Kladova. Pored goblena, izložene su i šeme, ramovi, igle i konci za izradu goblena- istakla je autorka Sanja Radosavljević.
U Srbiji hobi vezenja goblena najveću popularnost dostiže tokom sedamdesetih godina 20. veka. Razlog velike popularnosti goblena kod nas može se posmatrati u svetlu uloge veza u našoj tradicionalnoj kulturi i prihvatanja evropskih umetničkih tokova. Narodna tradicija na ovim prostorima poznaje vez kao način ukrašavanja tekstilnih predmeta, ali i kao umetnički izraz. Većina žena je tehniku vezenja savladala još u ranoj mladosti, u svojoj porodici, a gobleni su bili lakši vid veza, jer su se radili po već pripremljenim šemama. Žene su se uglavnom odlučivale za obične goblene, koji su na platnu bili odštampani kao slika u boji po kojoj su se kvadratići popunjavali prateći šemu boja. Ovakvi gobleni bili su pogodni i za devojčice koje su želele da nauče da vezu. Sa druge strane, postojali su gobleni koji su se radili po šemama sa papira na čistom, praznom platnu. Oni su bili zahtevniji za izradu, bodovi su bili sitniji, ali bili su lepši i od kvalitetnijeg materijala.
O samoj tehnici izrade goblena i tradiciji veza u srpskoj i svetskoj kulturi, govorila je profesorka likovne umetnosti u penziji Dušanka Botunjac.
-Goblen je došao u našu sredinu kao zapadni obrazac koji smo mi prihvatili. Svi smo čuli za čuvene Vilerove goblene čije smo mustre, šeme, nabavljali preko prijatelja i poznanika i čije smo konce numerisane svi dobijali. Bila je stvar prestiža da žena u svom domu ima urađene neke od urađenih Vilerovih goblena- istakla je između ostalog Dušanka Botunjac.
Vilerovi gobleni su kao podlogu imali određena umetnička dela, koja su prenošena u šeme, da bi se po uzoru na njih vezom moglo izvesti isto delo. Tako su umetnička dela uspomoć igle i konca dobijala drugu formu izražavanja. Na šemama za goblen prikazana su, između ostalih, dela Paje Jovanovića „Borba petlova’’ i „Kićenje neveste”, kao i slika „Kosovka devojka” Uroša Predića.
Izložba „Gobleni –slike koncem obojene“ realizovana u okviru obeležavanja Dana evropske baštine, u cilju očuvanja veza kao tradicionalne veštine ukrašavanja tekstila poznate na ovim prostorima od davnina, biće otvorena do kraja oktobra.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
