Izrada veza tehnikom Štampujit jedan je od šest elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa koji su 21.decembra odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe od 21.decembra upisani u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Etno mreža je, uz podršku Ministarstva kulture i NALED-a podržala inicijativu lokalnih udruženja “Misija kreativa” iz Kladova i “Nego” iz Negotina, da se u partnerstvu s lokalnim instistucijama radi na očuvanju tehnike Štampujit kroz istraživanje, izradu dosijea za upis, prezentaciju i promociju elementa i prenos znanja.
Dušanka Botunjac, akademska slikarka i primenjena umetnica je čuvarka motiva Negotinske Krajine, autentičnog vlaškog nasleđa koje promoviše i čuva od zaborava i kao članica umetničkog saveta, edukatorka i dizajnerka Etno mreže i stručna saradnica koja je vredno radila na izradi dosijea za upis elemenata.
– Veliko mi je zadovoljstvo i čast što je tehnika veza „ Štampujit“, svrstana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Projekat koji sam tri godine u kontinuitetu realizovala kao autor sa Udruženjem „ Etno mreža“, uz podršku Ministarstva kulture, Republike Srbije, lokalnim samoupravama opština Negotina i Kladovoa, udruženjem „ Misija kreativa“ i mnogim saradnicama na terenu ovom nominacijom dobio je svoje puno priznanje, kaže za naš portal Dušanka Botunjac.
Tokom istraživanja i razgovora sa meštanima sela ovog kraja, došlo se do poražavajućih saznanja da se ovom tehnikom gotovo više niko ne bavi i da se o njoj samo pripoveda. Stari komadi svečanih nošnji su sačuvani ali je tehnika bila u nestajanju. U kladovskom selu Korbovo, članice udruženja „Misija Kreativa“ su uz pomoć Ljubinke Belonić, poslednje aktivne „Štampujit“ vezilje savladale tajne ove tehnike i uz podršku Dušanke Botunjac izradile dizajnirane komade ukrašene raskošnim reljefnim vezom, gradeći novu perspektivu za opstanak ove tehnike.
-Naš kraj obiluje sa mnogo materijala vezanog za tekstilnu delatnost, ali ono na šta svi reaguju na velikim izložbama i van zemlje su komadi tekstila koji na sebi imaju ovu vrstu veza. Posebno sam ponosna što smo doprineli da se ovaj element sačuva i upiše u nacionalni registar“, kaže Botunjac.
Tehniku dekorativnog veza Štampujit neguje vlaška zajednica u istočnoj Srbiji uglavnom za ukrašavanje svečane ženske nošnje. Element je evidentiran i identifikovan na prostoru Negotinske Krajine i priobalja Dunava, u mestima Korbovo, Dušanovac, Jabukovac i Kladovo.
„Štampujit“ je vrsta veza „po pismu“ koji se izvodi tehnikom „omčastog boda“ na plišu, a kojim se u Negotinskoj Krajini i priobalju Dunava najčešće ukrašava svečana ženska nošnja. Ova vrsta veza se izvodi vertikalnom ubodnom polumehaničkom iglom različite debljine (numeracije), tako što se na crnom plišu, prema iscrtanoj šemi, veze izrazito dekorativna šara, sa dominantnim floralnim motivima, pretežno u crvenoj i zelenoj boji. Zbog načina prenošenja šare koja je nalik štampanju, tehnika je nazvana štampujit. Veze se uz pomoć vertikalne polumehaničke igle, koja gustim ubodima na naličju tkanine prema šemi gradi izuzetno izražajnu dekorativnu šaru na crnom plišu spreda. Glavni dekorativni elementi su floralnog karaktera, a najčešće je to raskošna ruža koja se ponavlja u bokorima ili buketima.
-Nominacijom ovog elementa izvođačke tehnike u kulturno dobro Srbije, Negotin i region kao multi nacionalna sredina dobili su novu kulturnu afirmaciju u očuvanju tradicije, a posebno vlaška populacija kod koje se ova jedinstvena tehnika veza primenjivala pri dekoraciji svečanih suknji i pregača, dodaje Dušanka Botunjac.
U prošlosti su, po pravilu, delovi ženske nošnje vlaškog i srpskog stanovništva sa prostora priobalja Dunava, Negotinske i Timočke Krajine, izrađivani od vune, zatim ukrašavani trakama od pliša sa izvezenim floralnim motivima, a tokom XX veka pojavljuju se i pojedini komadi koji su u celini načinjeni od pliša. Uvođenje pliša u izradu nošnje rezultat je društvenih promena, a njegova upotreba odražava materijalni status porodice. Ova tehnika, kojom su izrađivani i dekorativni zidni pokrivači, stigla je iz zapadne Evrope u podunavski deo Srbije, najčešće preko supruga brodara koje su sa njima putovale trgovačkim vodenim putem – Dunavom, kao i razmenom koja je u to doba bila izuzetno živa u ovom kraju. Takav vid trgovine i komunikacije bitno je uticao i na nošnju Vlaha u ovom području.
– Posebnu zahvalnost dugujem nedavno preminuloj Ljubinki Belonić iz Korbova, koja je bila poslednja aktivna vezilja u ovom kraju i koja je svoje znanje nesebično prenela veziljama iz udruženja Misija kreativa iz Kladova. Da je izvođačka veština sačuvana svedoče i novi proizvodi ovog udruženja, koji će tehniku dalje prenositi, zaključila je Dušanka.
U planiranje daljih mera očuvanja tehnike veza Štampujit uključeni su predstavnici šire zajednice opština Negotin i Kladovo, turističkih organizacija iz Kladova i Negotina, Muzeja Krajine, Udruženje za očuvanje vlaških običaja ,,Gergina“, Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo, Doma kulture „Stevan Mokranjac“ Negotin i drugi.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
