Mihajlovićeva je, povodom Međunarodnog dana žena i devojčica u nauci, rekla da iako žene u većem broju završavaju osnovne i doktorske studije, nema ih dovoljno u takozvanim STEM naukama, pre svega tehnologiji i inženjerstvu.
„Uprkos činjenici da žene u Srbiji čine 60 odsto diplomiranih studenata i da ih među doktorima nauka ima 57 odsto, samo trećina žena nalazi se na rukovodećim i uticajnim pozicijama, što nam ukazuje na to da patrijarhalni obrasci ponašanja i tradicionalne rodne uloge i dalje utiču na mogućnost žena da napreduju i dostignu visokoplaćene pozicije i mesta na kojima se donose odluke. Radna mesta u budućnosti biće sve više vođena inovacijama i tehnologijom i ako ne premostimo razlike u ovim oblastima, rodni jaz će biti sve već. Moja poruka devojčicama i mladim ženama je da se obrazuju, da ne odustaju od svojih snova i da ne podležu uvreženim rodnim stereotipima, već da se vode svojim znanjem i sposobnostima. Nema razloga da ne bude više žena na mestima na kojima se donose odluke i u poslovima budućnosti. Neka nam svima podstrek budu mlade naučnice poput Jelene Vladić, Danice Pavlović i Ane Tomas Petrović, dobitnica priznanja u oblastima farmaceutskog inženjerstva, biofizike i medicine, što je posebno značajno u godini kada se svet bori sa pandemijom koronavirusa i posledicama ove krize“ – izjavila je danas prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
Potpredsednica Vlade rekla je i da je Srbija među liderima kada je reč o broju žena u nauci, da je skoro svaki drugi istraživač žena, što Srbiju stavlja na četvrto mesto u Evropi.
„S druge strane, istraživanja pokazuju da naučnice u proseku objavljuju manje radova od svojih muških kolega, da su manje plaćene i da ne napreduju u karijeri onoliko koliko bi želele. Uspostavljanje ravnoteže između profesionalnog i privatnog života izazov je sa kojim se suočavaju i žene u nauci. To se naročito pokazalo u 2020. godini tokom globalne pandemije, kada su žene preuzele ogroman teret na sebe, gde su uz redovan posao bile još više opterećene neplaćenim kućnim poslovima, kao i brigom o deci i starijima. To je uticalo i na vreme koje su mogle da provedu baveći se naukom i istraživanjem“, rekla je prof. dr Zorana Mihajlović.
