U svetu u kojem se sve brzo menja, poezija Maje Janjić nastaje tiho, iz unutrašnje potrebe i pažljivog posmatranja života. Od najranijeg detinjstva ova zanimljiva Negotinka bila je okrenuta knjigama, umetnosti i pisanoj reči.
– Književnost sam zavolela još kao mala. Dok su druga deca na ekskurzijama kupovala igračke, ja sam kupovala knjige -, kaže Maja, danas nastavnica u Osnovnoj školi „12. septembar“ u Negotinu, gde sa istom posvećenošću prenosi ljubav prema pisanoj reči.
Nakon završene Negotinske gimnazije i Učiteljskog fakulteta, njen životni poziv postao je spoj prosvete i poezije. Sa vremenske distance, shvata da su mnoge stvari bile unapred nagoveštene.
– Skoro sam to osvestila – kako smo od malena određeni za neka buduća zanimanja – ističe ona.
Prvi literarni rad objavljen joj je još u školskim danima, u „Školskom zvonu“ Vere, na temu „Pismo strancu o mojoj zemlji“. Poeziju, međutim, počinje da piše kasnije, u gimnazijskim danima.
Prvu pesmu napisala je u gimnaziji. Desetak godina kasnije, 2015. godine, objavljuje svoju prvu zbirku pesama Ptica u letu. Sa blagim osmehom na nju gleda kao na nužan početak.
„Često se našalim da se prvi mačići u vodu bacaju. Od negde mora da se počne“, kaže, priznajući da i u toj zbirci postoje pesme koje i danas rado čita.
Godine 2016. časopis Buketinja objavljuje njenu pesmu „Mesto gde se ljubav prodaje“, dok su izabrane pesme iz najnovije zbirke kasnije objavljene u časopisu Razvitak. Do danas je izdala tri zbirke poezije.
Druga zbirka, Sve je u ruci, posvećena je ljubavi – onoj koja je bila, koja traje i koja se svakodnevno iznova rađa.
– Ljubav kao prošlost, ljubav prema porodici, ljubav prema poeziji, ljubav koja se dešava sada -, objašnjava Maja, dodajući da su ruke simbol stvaranja, davanja i moći koju čovek nosi u sebi.
Njena poezija najčešće nastaje iz jedne reči.
„Osmislim ključnu reč ili rečenicu, a od jedne reči nastane cela pesma“, kaže, ističući da inspiraciju pronalazi u ljudima i situacijama koje ostavljaju snažan utisak – bilo lep ili bolan.
Treća zbirka, Trag u moru vere, nosi snažnu duhovnu poruku. Govori o sitnim dobrotama, tihoj veri i poverenju u Boga – bez nametanja, ali sa dubinom koja ostaje.
Posebno mesto u njenom stvaralaštvu zauzimaju književni uzori.
– Desanka Maksimović je naša najpoznatija pesnikinja, a bila je i učiteljica, kao i ja -, kaže Maja, dodajući da njen pristup deci, radu i poeziji proučava i primenjuje u svakodnevnoj praksi. Sa istim žarom govori i o Miki Antiću:
– Ne postoji njegova pesma koju nisam pročitala.
Maja Janjić danas stvara na preseku prosvete i poezije, verujući u snagu reči koje nastaju iz iskrenosti. Njena poezija nije glasna, ali je prisutna – kao trag u moru, koji možda nije uvek vidljiv, ali se oseća dugo i duboko.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
