Negotinski đerdan: U vremenu brzih društvenih promena i savremenih izazova, obrazovanje na selu ostaje jedan od najvažnijih stubova očuvanja zajednice, znanja i trajnih vrednosti. Seoske škole nisu samo mesta učenja – one su prostori u kojima se oblikuju karakteri, razvijaju radne navike i grade temelji budućih generacija.
Učitelji i nastavnici u ovim sredinama imaju višestruku ulogu: vaspitnu, obrazovnu, ali i ljudsku, često postajući oslonac i uzor svojim učenicima.
O važnosti tog poziva govori i dugogodišnja prosvetna radnica i direktorka Osnovne škole „Stevan Mokranjac“ u Kobišnici, Anđelka Balanesković, koja ističe da je rad u prosveti, posebno na selu, više od profesije.
– Biti učitelj, nastavnik, profesor i uopšte pedagog je zanimljiv posao, pun ljubavi, sreće i radosti. Rad sa decom je jako zanimljiv, pun različitih izazova, ali u suštini lep posao -, naglašava Anđelka Balanesković, govoreći o svakodnevici koju nose učitelji u seoskim školama.
Obrazovanje u selima Srbije ima dugu i značajnu tradiciju. Kako podseća direktorka škole u Kobišnici, „gledajući unazad, istorijski, od početka 20. veka skoro sva sela u Srbiji imala su škole“. Prve osnovne škole, prema pisanim tragovima, osnovane su još tokom 18. veka, često sa malim brojem knjiga i skromnom dostupnom literaturom, ali sa snažnom željom da se znanje prenese novim generacijama.
FOTO: PRVA STRUČNA ŠKOLA IZVOR: Glas šumadije
U takvim okolnostima, uloga učitelja bila je od presudnog značaja.
– Učitelj kao važna ličnost ima veoma važnu i najbitniju ulogu u obrazovanju deteta-, ističe Anđelka Balanesković, dodajući da upravo učitelj postavlja temelje znanja i vrednosti, pripremajući dete za više razrede, dalje školovanje i život.
– Država, Ministarstvo prosvete i lokalna samouprava uvek su imali važnu ulogu u jačanju obrazovanja, obrazovnih institucija i škola-, navodi direktorka, naglašavajući da su danas vidljivi brojni primeri dobre saradnje i kontinuiranog ulaganja u seoske škole.
Savremeno doba donelo je i nove izazove, ali i nove mogućnosti.
– Danas vidimo da se škole razvijaju, grade nove škole i da postoji ulaganje u sistem obrazovanja u različitim oblastima, posebno u vidu informatičke opreme-, kaže naša sagovornica, ističući značaj digitalne pismenosti u vremenu ubrzanog razvoja informatike i veštačke inteligencije, gde se deca sa ovim oblastima često prvi put susreću upravo u školskim klupama.
Pored nastavnih programa, seoske škole oduvek su negovale i praktično znanje. -Nekada su škole na selu imale i obližnje bašte i voćnjake, gde su nastavnici deci objašnjavali rast, razvoj i vrste sadnica, kao i kako se pravilno vodi računa o njima-, priseća se direktorka, ukazujući na značaj učenja kroz neposredno iskustvo i kontakt sa prirodom.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
U obrazovanju dece važnu ulogu imaju i roditelji. Kako ističe Anđelka Balanesković, njihova podrška i saradnja sa školom predstavljaju snažan oslonac učenicima, kako u gradu, tako i na selu, jer zajedničkim delovanjem škola i porodica stvaraju stabilno okruženje za rast i razvoj deteta.
Iza seoskih školskih klupa stasale su brojne generacije. -Prošlo je mnogo generacija, mnogo ljudi su danas profesori, lekari, stručni radnici-, kaže Anđelka Balanesković, sa nadom da će i buduće generacije nastaviti tim putem – da uče, završavaju srednje škole i fakultete, ali pre svega da postanu dobri ljudi, odgovorni građani i kolege spremne da pomažu drugima.
Upravo zbog toga, obrazovanje na selu i učitelji koji mu posvećuju svoj rad i život zaslužuju posebno mesto i poštovanje u društvu. Njihov doprinos često je tih i nenametljiv, ali je duboko utkan u temelje zajednice i budućnost koju zajedno grade – strpljivo, posvećeno i sa puno ljubavi.
Naslovna fotografija: MarkoBr
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
