Jedan od najznačajnijih festivala umetničke muzike u Srbiji koji za cilj ima negovanje uspomene i očuvanje celokupnog stvaralaštva kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca ove godine je po 58. put okupio brojne umetnike, horiste, izvođače i predstavnike umetničkog sveta. Publika je imala prilike da uživa u više koncerata, izložbi, tribina i promocija.
Negovanje festivalske publike sa istančanim ukusom je važan zadatak o kome se ne govori često ali o čemu se u Negotinu vodi posebna pažnja. U publici se često mogu videti lica najmlađih, mališana iz Predškolske ustanove „Pčelica“, učenika osnovnih i srednjih škola. Festivalsku publiku pored Negotinaca, mladih, gostiju iz okruženja i regiona, čine i pojedinci koji često stasavaju u zrele ljude uz Mokranjčeve svečanosti. Kako se ceni i poštuje Mokranjčevo nasleđe pokazaće i naš današnji sagovornik Mihajlovčanin Dušan Davidović koji Festival posvećen našem znamenitom sugrađaninu Stevanu Mokranjcu ne propušta, dolazeći posvećeno svake godine i prateći sve festivalske programe.
– Dugo dolazim na festival, a od kako sam u penziji ne propuštam „Mokranjčeve dane“. Supruga Snežana dolazi takođe ali još je u radnom odnosu pa propusti koji. Sebi mogu da priuštim češće putovanje s obzirom da sam u penziji. Inače supruga i ja smo rodom iz Mihajlovca i već četrdesetak godina živimo u Švedskoj. Ja sam osnovnu školu završio u selu, srednju u Negotinu, Gimnaziju „Predrag Kostić“. U Švedskoj sam završio tehnologiju hrane na Univerzitetu u Lundu i radio sam u prehrambenoj industriji, kaže naš sagovornik Dušan Davidović koji svake godine obezbedi na vreme komplete karata za festival „Mokranjčeve dane“.
Priča našeg sagovornika privukla nam je pažnju s obzirom da nemamo često priliku da čujemo da neko ko živi već nekoliko decenija daleko od zavičaja, obavezno doputuje u Negotin u septembru kada s posebnom emocijom i pažnjom postane deo festivalske publike.
-Mokranjčevi dani su jedna privilegija. Ja obično govorim ljudima da se sa skromnim sredstvima puno lepih i značajnih kulturih programa organizuje tih nedelju dana i šteta je propustiti to. Inače, često posećujemo događaje sa kulturnim sadržajima u Švedskoj. U gradu u kome živimo imamo koncertnu dvoranu sa najboljom akustikom, simfonijski orkestar. Bili smo i u Operskoj kući Australije, Metroplitenu. U Švedskoj možete pratiti i direktne prenose značajnih programa u bioskopskim salama, kaže Dušan.
Kao detetu sa sela, klasična muzika u detinjstvu bila je nepoznanica i prvi kontakt sa njom je ostvario u gimnazijskim danima u Negotinu. Davidović se seća svog profesora Dragoljuba Dimitrijevića koga su tada zvali Dragi kultura a koji ih je upoznao sa klasičnom muzikom i horskim pevanjem. Iako mu muzika nije predstavljala prioritet, vremenom se razvila ljubav prema klasičnoj muzici.
-Sebe gledam kao biljku, drvo koja ovde ima svoje korene, ali je tokom života kalemljena raznim kulturama, nacijama i viđenjima. Te godine su ostavile pečat u mom karakteru, načinu ophođenja i gledanja na sve, jer uvek je gledati iz više perspektiva bolje nego gledati iz jedne. I smatram sebe obogaćenim time što sam živeo i van ovih prostora.
O njegovoj povezanosti sa rodnim krajem najbolje govori činjenica da o njemu često govori sa svojim prijateljima.
– Sa svojim prijateljima, Šveđanima pričam često o svom rodnom kraju, o našem kulturnom nasleđu i Stevanu Mokranjcu. Dičim se time i hoću da na neki način pokušam da promenim donekle ukorenjenu sliku o našim ljudima koju su tamo otišli trbuhom za kruhom. Pričamo o muzici i kulturi, često i o festivalu. Pre dve godine sam sa jednim svojim prijateljem koji je poreklom iz Bosne, bio na festivalu. Nismo propustili ni jedan program. Obišli smo tada i sve naše muzeje, mesto pogibije Hajduk Veljka i dr. Malo je reći da je bio oduševljen.
Dušana Davidovića koji ponosno govori o Stevanu Mokranjcu i svom kraju kome se često vraća i posle četrdesetak godina provedenih u Švedskoj, možemo proglasiti za jednog od promotera Negotina i našeg kulturnog nasleđa.
– Divim se svojim korenima, ne stidim se odakle sam i ko sam, naprotiv. Mislim da imamo duboke istorijske, kulturne i naučne korene. Privilegovani smo što smo dali jednog velikog umetnika u muzici, možda najvećeg u Srbiji i na Balkanu. Tu tradiciju treba održavati i ako ništa drugo treba da se ponosimo time. I zato je privilegija biti deo toga. Privilegija je biti deo festivalske publike, jer ako nema nas, publike, ako nema podsticaja od opštine Negotin i Ministartsva kulture koji podržavaju ovaj projekat, onda postoji rizik da sve to ode u zaborav i da se negde izgubi trag.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
