“Ime mi je Marija – Mica Mokranjac. Rođena sam 1876. godine u Banatskom Karlovcu (Karlsdorfu). Potičem iz imućne porodice Predić. Moj otac Stevan Predić, bio je oficir sa službom u banatskim krajevima, a potom profesor nemačkog jezika. Godine 1883. sam sa ocem i maćehom prešla da živim u Beograd gde sam široko obrazovanje, kakvo je onda odgovaralo devojkama iz građanskih krugova, dobila u tada poznatom „Cermankinom zavodu“. No, samo školovanje u tom zavodu nije jedina okolnost koja je doprinela, za ono vreme, mom širokom intelektualnom i umetničkom horizontu. Koreni poznavanja muzike i afiniteta prema umetnosti nalaze se u porodičnoj okolini u kojoj sam odrasla, u kulturnoj atmosferi u kojoj sam od detinjstva živela. Otac, koji je napustio oficirsku karijeru da bi naknadno završio Filozofski fakultet, stric Uroš Predić, najistaknutiji srpski slikar svoga doba, i braća koja su svaki na svoj način, zauzela istaknuta mesta u našoj kulturi (jedan lekar, jedan književnik i diplomata, jedan dugogodišnji upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu), svi oni zajedno činili su bogatu duhovnu skupinu u kojoj sam odrasla. Valjda je sve to i uticalo da mi se putevi nekako ukrste sa mojim Stevom.”
Ovako monodramu “ Ja ću tebi ljuba biti” autorke Sanje Radosavljević, kustosa pedagoga Muzeja Krajine, počinje beogradska dramska glumica Ljiljana Jakšić, koja maestralno tumači lik Marije Mokranjac, supruge čuvenog srpskog kompozitora svetskog glasa Stevana Stojanovića Mokranjca. Pregršt emocija s kojima ova glumica dočarava divnu ljubav Mokranjčevih, stvara utisak kod publike kao da je pred njima prava Marija Mica Mokranjac.
– Publika u svim gradovima u kojima smo igrali divno reaguje. Kao žedna zemlja kada po njoj prospeš malo vode. To je moj lični utisak. Ljudi jedva čekaju jednu tako emotivnu, jednu tako pravu ljubavnu priču i to takve veličine kao što je Mokranjac. Zaista je pravo zadovoljstvo uvek igrati. Toliko se u ljudima probude emocije da sam prosto zatečena svaki put, kaže Ljiljana Jakšić.
Stevan Stojanović Mokranjac je voleo samo Mariju Micu Predić iz čuvene porodice Predić. Bila je ćerka oficira i profesora nemačkog jezika Stevana Predića i bratanica čuvenog srpskog slikara Uroša Predića koji je pružao veliku podršku njenoj ljubavi prema Mokranjcu, čoveku koji je svoju ljubav ukomponovao u čuvene Rukoveti. Prava je dragocenost da intimna prepiska dvoje ljudi Stevana i Marije koji se bezgranično vole, na fini način preraste u monodramu sa obiljem podataka, zaokruženu tananim osećajima ljubavi, poštovanja i razumevanja, kao i Mokranjčevom muzikom koja svemu daje posebnu čar. Ljiljanina predana gluma je razlog reakcije publike koja skoro bez daha, prati svaki glumičin pokret i izgovorenu reč.
– Marija Mokranjac kao lik je nešto nesvakidašnje u današnje vreme. I ta njihova ljubav je isto nešto što se ne može naći, sresti danas tako često. Prosto su vanvremenski. To je ustvari ona esencija, ono čemu mi svi težimo. Mi svi težimo da imamo jednu tako veliku jaku ljubav, ljubav za večnost, kako kaže Marija i Marija koja se predaje. To je nešto što je mene fasciniralo u tom liku. Ona je uvek stavljala u prvi plan, uvek je želela da njemu pomogne da on s puno ljubavi, volje i radosti radi svoj posao, a ona ga je verno pratila u tome. Nikad nije sebe stavljala u prvi plan, što je danas zaista retkost, i predavala se potpuno toj ljubavi. A kada ga više nije bilo ona je i dalje živela tu ljubav prema Mokranjcu, otkriva naša sagovornica.
Glumica Ljiljana Jakšić rođena je 1961. godine u Zemunu. Akademiju umetnosti završila je u klasi prof. Branka Pleše u Novom Sadu. Iza sebe ima ostvaren veliki broj uloga u Narodnom pozorištu „Nepsinhaz“ u Subotici, u pozorištu KPGT u Subotici i Beogradu, u televizijskom serijskom programu i u nizu samostalnih projekata. Trenutno se bavi očuvanjem kulturno-boemskog duha Skadarlije u liku Skadarlijske dame i igra predstave muzejskog teatra: „Moj otac Vuk Karadžić“ i „Ja ću tebi ljuba biti“. Upravo predstave muzejskog teatra koje se igraju u manjim prostorima, često vezanim za lik na koji se odnose, donose novi način predstavljanja važnih istorijskih ličnosti i događaja široj publici na prijemčiviji način.
– Jako je važno imati muzejske teatre i raditi na ovim formama. To je novi način i mislim da je izuzetno važno dodirnuti te ljudske emotivne strane likova koje možemo videti na fotografijama u muzejima. Izuzetno je važno približiti sve te ličnosti gledaocima danas. A muzejski teatar upravo to omogućava, poručuje Ljiljana.
Svaki nastup na sceni, bila ona velika, prepuna svetla i kulisa, ili intimnija i manja u muzejima, pruža neku novu emociju i iskustvo. Monodrame predstavljaju veliki izazov za glumca, posebno kada govore o važnim ličnostima iz srpske kulture i umetnosti.
– Bila mi je zaista velika čast i zadovoljstvo, i veliki izazov raditi ovaj projekat. Presrećna sam što je Sanja Radosavljević napravila taj tekst, tako ga divno sklopila i što je meni poverila da glumim Micu Mokranjac, jer mi je veliko zadovoljstvo bilo raditi i igrati. Zahvalna sam i Sanji i čitavoj ekipi koja je okupljena oko muzeja i koja je zdušno pomogla realizaciju projekta. Pravo je bogatstvo danas osetiti taj timski rad koji je iznedrio jednu ovakvu predstavu koja se ovako rado gleda, zaključuje sa skromnim osmehom Ljiljana.
Monodrama “Ja ću tebi ljuba biti” deo je glumičine biografije od 2022.godine kada je prvi put igrana. Ljiljanina Mica Mokranjac osvajala je srca publike gde god se pojavila, što je bio i slučaj i na 110. godišnjici od smrti našeg najznačajnijeg kompozitora, horovođe, muzičkog pedagoga 29. septembra 2024. godine u njegovoj rodnoj kući.
Muzejskoj teatarskoj monodrami “Ja ću tebi ljuba biti” želimo da traje dugo, Mokranjcu i Mariji u čast.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
