NEGOTINSKE PRIČE: 105 GODINA OD OSLOBOĐENJA NEGOTINA U PRVOM SVETSKOM RATU

21.oktobra 1918. godine, Negotin i Krajinu u Prvom svetskom ratu oslobodile su francuske i marokanske jedinice pod komandom generala Žuinja. U Velikom ratu, bez civilnih žrtava stradalih u odmazdama i kaznenim ekspedicijama neprijateljskih snaga, u borbama i zarobljeništvu poginulo je ukupno 3695 Krajinaca, 86 oficira, 151 podoficir i 3.458 vojnika.

– Saveznici su pripremali odlučujući udar na Solunskom frontu. Srpska vojska sa načelnikom generalštaba vojvodom Mišićem, vojvodom Petrom Bojovićem kao komandantom Prve armije i vojvodom Stepanovićem kao komandantom Druge armije, u osam časova ujutru 14. septembra 1918. godine, započela je vojni rasplet na jugoistoku Evrope, takvim razornim udarom da neprijatelj više nije mogao da se stabilizuje. Udarne snage prodora i gonjenja neprijatelja sačinjavale su srpska 1. i 2. armija sa ukupno 150.000 vojnika (zajedno sa 180.000 francuskih od kojih je više od polovine iz kolonija, 135.000 grčkih, 120.000 britanskih, i 42.000 italijanskih vojnika). Najveća zasluga za taj istorijski podvig pripada Srbima i srpskoj vojsci koja za samo nedelju dana, od 15. septembra do 21. septembra, izvršava proboj bugarsko-nemačkog fronta i izbija na Vardar gde osvajanjem „centralnog nervnog sistema neprijateljskog fronta“ nanosi veliki poraz Centralnim silama. Glavni zapovednik savezničke vojske na frontu proboja, francuski general Franše Depere, u svom izveštaju za Srbe naglašava da su: „očiju uprtih ka otadžbini, nadahnuti neukrotivom žestinom i puni vere u svoju pravednu stvar, srušili utvrđenja za koje je neprijatelj mislio da je nedohvatljiv, i, jurnuvši kroz njegova utvrđenja, za pet dana odsekli ga od vardarske doline i naterali na porazno povlačenje“.- kaže za naš portal ma Nenad Vojinović, direktor Istorijskog arhiva Negotin.

Francuski parlament je 30. septembra 1918. usvojio rezoluciju u kojoj se kaže da sporedni Solunski front postaje glavni, a tadašnji britanski premijer Lojd Džordž, odaje najveće priznanje Srbima koji su „izvršili proboj fronta sa neodoljivim junaštvom“ i preokrenuli čitavu ratnu situaciju od svetskog rata ka svetskom miru.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

-Bojovićeva Prva armija je pod borbom za samo 46 dana stigla do Beograda i oslobodila ga 1. novembra 1918. Major u sanitetu francuske vojske, dr Mije boravi na Solunskom frontu, učestvuje u njegovom proboju i kreće se sa vojskom pod komandom konjičkog generala Žuinja Gambete. Oslobodilački pohod se kreće kroz Makedoniju, Srbiju, Krajinu, Negotin i dalje prema Mađarskoj.- kaže Vojinović.

Iz dnevničkih beležaka dr Mije prenosimo deo koji se odnosi na Negotin:

21. oktobar 2018.

„ …Uputili smo se ka Negotinu, jedan nemački avion leti izdan nas i mi smo primorani da se sklonimo u hrastovu šumu … ponovo krećemo na put koji se spušta mnogim krivinama pored poljoprivredne, vinogradarske škole. Čitavi su brežuljci zasađeni lozom. Na njima se tu i tamo nalaze betonski podrumi, „pivnice“, u kojima se čuvaju bačve čuvenog negotinskog vina … samo je glavni štab svečano ušao u varoš. Mi smo išli na zapad da pregledamo kasarne i tek posle toga smo imali pravo da idemo u taj prijatan grad…

Negotin smo posetili sutradan ujutru (22. oktobar). Bilo je hladno i nikoga nije bilo po ulicama. Kasno se ustaje u ovom vrlo bogatom delu Srbije. To je mala lepa varoš sa 4000 do 5000 stanovnika, vrlo prostrana. Ima veliki trg, jednu veliku crkvu, ogromno okružno načelstvo, lepe aleje zasađene drvećem.. Blizina Austrije se oseća…

Glavni štab brigade i puka ostali su u Negotinu. Kako je naša dužnost bila da čuvamo Dunav i da spremimo plovidbu tom rekom, eskadroni su poslati na južnu obalu 22.oktobra u zoru, treći eskadron je ušao u Radujevac, a da nije ispalio ni jedan metak. Preko puta nas je Rumunija i Makenzenova vojska. Doprli smo do Dunava, potiskajući stalno neprijatelja… Mi smo sada 644. km od Grčke, koju smo napustili pre trideset i četiri dana … Došli smo do Dunava, tog 22. oktobra Nemci pucaju artiljerijom na Negotin ali bez ikakvog uspeha. Prahovo je oslobođeno 23. oktobra, i desna obala Dunava je potpuno oslobođena od neprijatelja. Do 5. novembra ostaćemo u Negotinu maženi od njegovih stanovnika. Opština je želela da napravi prijem generalu i francuskim oficirima. Priređen je jedne večeri veliki banket sa igrankom. Kada smo dolazili, ciganski orkestar je svirao „Marseljezu“… Posle toga svi naši domaćini otpevali su jakim glasovima divnu religioznu pesmu kakva je srpska narodna himna: „Bože spasi, Bože živi, Srpskog Kralja, srski rod.“

Veliki svečani sto kao da je isčeznuo, kao i sala za doček, da bi ustupili mesto velikom improvizovanom oltaru, gde je sav taj narod, duboko pobožan i uzbuđen, sa suzama u očima, drhtavim glasom zahvaljivao Bogu crkvenom pesmom milosti Božije što im je podario pobedu koja im je donela oslobođenje i slobodu…

Kolo počinje; njega vodi Negotinski starac, lekar sa belom bradom (dr Stanoje Nešić)… On je svestan svoje misije da vaskrsava igru zabranjenu već nekoliko godina, progonjeno kolo, kolo koje je ponovo oživelo…Svi prisutni, nastavlja Mije, odaju počasti kolu igrajući ga. Kolo vodi general Gambeta …

GENERAL GAMBETA

 

   Prvog novembra je radost u celom gradu, nastavlja Mije: srpska vojska je zauzela Beograd. Petog novembra 1918. ujutru, kada smo napuštali Negotin, situacija bila sledeća: Bugarska više ne postoji, Turska potpisala primirje 31. oktobra, austrougarska 3. novembra 1918., ostaje još Nemačka….“

-U centru našeg grada, na spomeniku junacima iz Prvog svetskog rata, sa jedne od četiri strane stoji figura generala Žuino-Gambete, u profilu. Ispod nje je ispisano: ̎ Prvom vesniku slobode. Zahvalni Negotinci ̎. A, veliki i svetski priznati naučnik iz Lozane, prof. dr Ronald Arčibald Rajs, koga su Srbi nazvali svojim „najvećim prijateljem iz najtežih dana“, koji je toliko zavoleo Srbe i pratio ih na ovom teškom ratnom putu – putu Prvog svetskog rata, i cenio ih kao retko pošten i slobodoljubiv narod, pa je i zaveštao svoje srce, da se posle njegove smrti prenese na vrh Kajmakčalana i tamo u kripti, među zemnim ostacima srpskih ratnika za slobodu, zauvek počiva, ostavljajući nam poruku koju Srbi nikada ne bi smeli da zaborave:„Čuvajte se Srbi“- istakao je direktor negotinskog Arhiva ma Nenad Vojinović.

FOTO: OTKRIVANJE SPOMENIKA / IAN 1930

Veličanstveni spomenik palim ratnicima  od 1912. do 1918. godine koji je uradio vajar Tatomir Stojadinović dominira prostorom negotinskog centralnog parka. A njegovom otkrivanju u centru Negotina pre 93 godine, 12. oktobra 1930. godine, prisustvovala je i gospođa Gambeta, udovica francuskog generala Žuinja Gambete koji je predvodivši francusku vojsku oslobodio Negotin i Krajinu a koji je kasnije proglašen i za počasnog građanina Negotina.

FOTO: SA OTKRIVANJA SPOMENIKA / IAN 1930

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *