NEGOTINSKE PRIČE: POLJOPRIVREDA, POSAO ZA BUDUĆNOST

 

Ministarstvo za poljoprivredu mlade Kraljevine Srbije, kao rezultat izlaska iz vinogradarske krize koju je izazvala filoksera, a koja se na ovim prostorima pojavila 1883.godine, tri godine kasnije formiralo je u Negotinu poljoprivrednu stanica za praktičnu obuku individualnih zemljoradnika i kontrolu kvaliteta loznih kalemova,s obzirom da je vinogradarstvo u ovom kraju uvek bilo razvijeno. Na prvoj konferenciji vinogradarsko-vinarskih stručnjaka održanoj u julu 1921. godine u Bukovu, doneta je odluka o osnivanju Enološke stanica, u okviru već postojeće poljoprivredne stanice i lozno-voćnog rasadnika sa laboratorijom, sa ciljem unapređenja vinogradarstva i podrumarstva u ovom kraju.

FOTO: PSSS NEGOTIN

-Kao stanica za obuku vinara i vinogradara naša stanica je bila najstarija, a u isto vreme formirane su još u Kruševcu za krmno bilje i tri ogledna dobra u Beogradu. Najveći broj stanica formiran je kasnije u periodu od 1953. do 1960. godine. Preko stotinu godina postojanja i rada je za nama. Naš osnovni zadatak je unapređenje poljoprivredne proizvodnje i obuka poljoprivrednih proizvođača, približavanje inovacija u poljoprivredi , mera agrarne politike koje sprovode lokalna samouprava i Ministarstvo poljoprivrede- kaže za naš portal dr Vladica Gavrilović, direktor ustanove.

Osnovna delatnost Poljoprivredno stručne službe Negotin koja je zadužena za ceo Borski upravni okrug, je kontinuirani rad na poboljšanju i razvoju poljoprivredno-prehrambene proizvodnje na području koje pokriva svojim radom. Taj rad se ogleda u utvrđivanju postojećeg stanja u proizvodnji i preradi na poljoprivrednim gazdinstvima, kontinuiranim i trajnim savetodavnim i stručnim delovanjem na poboljšanju i povećanju poljoprivredne i prehrambene proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima po standardima i regulativama EU, uvođenjem novih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji u saradnji sa Fakultetima i Naučnim institutima Republike Srbije, kao i primenom mera agrarne politike koje donosi i sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

– Značaj naše savetodavnog rada se ogleda i u povećanju prinosa i smanjenju troškova koje poljoprivrednici imaju ali ne na cenu poljoprivrednih proizvoda na koju mi ne možemo da utičemo. Kada sam prešao iz Poljoprivrednog kombinata u Poljoprivrednu službu 2007.godine prosečan prinos pšenicom bio je tri tone po hektaru , kukuruza oko četiri tone. Sada je nam je prosečan prinos na nivou okruga u kome Negotin naravno dominira, ustaljen oko 6 tona, a kukuruza sedam tona po hektaru, u lošijim godinama. Inače, prošle godine smo imali 11 do 12 tona suvog zrna. Vinogradi su nam bili ugašeni. Velika je zasluga i naših entuzijasta, ja ih tako zovem, koji su formirali mini vinarije koje su sada dostigle vrhunski nivo vina. Ukusi su različiti, ali medalje koje naši vinari osvajaju na prestižnim takmičenjima u zemlji i inostranstvu govore o kvalitetu njihovih vina.- poručuje Gavrilović.

FOTO: PSSS NEGOTIN

Poslednju deceniju obeležio je i standardni rast površina pod vinogradom i kako Gavrilović kaže, te površine uglavnom podižu vlasnici naših vinarija koje su formirane pre 10, 15 i 20 godina.

-Sada su dostigli standarde proizvodnje i kapacitete, i u mogućnosti su da dižu nove zasade i jako je dobro što se naši vinari vraćaju nekim autohtonim sortama, po kojima smo prepoznatljivi u zemlji i svetu. Trenutno je oko 870 hektara pod vinogradima, u porastu su i zasadi pod voćem. Imamo sve veći broj voćnjaka i vinograda koji spadaju u savremene, neki imaju protivgradnu mrežu, polovina imaju i zalivne sisteme. Malo je opao entuzijazam za podizanje zasada pod jabukoma ali zato rastu površine pod šljivom. Sada imamo površine pod trešnjom, leskom, orasima, kulturama koje ranije nisu toliko bile prisutne na našem terenu. Podizanje vinograda i voćnjaka zavisi naravno i od terena. Ne možete da očekujete vinograde na 500, 600 metara nadmorske visine, ali ovaj brdski deo, potez od 190 do 350 metara nadmorske visine idealan je za dizanje voćnjaka. Vinogradima pogoduju potezi uz Timok i Dunav, koji imaju mnogo više sunčanih dana, osunčavanje, refleksiju sa vode i sve drugo što pogoduje kvalitetu našeg grožđa, a samim tim i kvalitetu naših vina.

FOTO: PSSS NEGOTIN

Primetan je broj mlađih ljudi koji se odlučuje da svoj kapital koji su stekli u inostranstvu ulože u poljoprivrednu proizvodnju.

-Sredstva ulažu u savremene voćnjake, kupuju stada ovaca, umatčenih, grla koza. Naša teritorija je jako pogodna sa izvanrednim prirodnim preduslovima za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, pogotovu mislim na stočarstvo, sitnu stoku, ovce, koze, i krupnu stoku. Ljudi prvenstveno najviše interesovanja pokazuju za bavljenje kozarstvom i ovčarstvom, kada je u pitanju stočarska proizvodnja. Imamo i povećanje površina u zaštićenim prostorima, mislim na plastenike u kojima sami poljoprivredni proizvođači mogu da regulišu uslove spoljašnje sredine što je jako bitno u uslovima klimatskih promena u kojima se nalazimo. Ti mladi ljudi su shvatili da srpski poljoprivredni proizvodi imaju dobar plasman van zemlje, imajući u vidu da su i najveći srpski izvozni kapaciteti iz poljoprivrede- dodao je on.

FOTO: PSSS NEGOTIN

Poljoprivreda je nauka na otvorenom prostoru i poželjno je da se slušaju saveti stručnjaka ukoliko poljoprivrednici žele da budu uspešni u tom poslu. Uz velike melioracione zahvate na teritoriji negotinske opštine, proces komasacije u osam katastarskih opština u kojima sprovodi sa ciljem podizanja novih zasada vinograda radi unapređenja vinogradarske i vinarske proizvodnje i najave procesa navodnjavanja negotinske nizije doći će do unapređenja poljoprivrede u opštini Negotin, posla za budućnost.

 

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *