Ove godine berba grožđa u našem kraju počela je nešto ranije. U pitanju su sorte ranog i srednjeg vremena zrenja, tj. sorte druge i treće epohe sazrevanja, koje se kod nas tradicionalno beru krajem avgusta, prve polovine septembra. Naime, visoke letnje temperature uzrokuju povećanje sadržaja šećera u bobicama, pa vinogradari prateći ovaj pokazatelj počinju berbu kada procenat šećera u grožđu bude odgovarajući za sortu i vino koji žele da naprave. Tako je berba za pojedine sorte počela 2 pa čak i do 3 nedelje ranije nego uobičajeno. Hladniji temperaturni talas u drugoj polovini septembra je malo usporio proces sazrevanja, tako da su pozne sorte dospele za berbu u uobičajenom periodu – krajem septembra i početkom oktobra, a među njima i sorta kaberne sovinjon kao dominantna sorta Negotinske Krajine.
„Klimatski uslovi tokom godine nisu pogodovali značajnije razvoju bolesti, pa se uz adekvatnu primenu sredstava za zaštitu bilja održalo dobro zdravstveno stanje grožđa. Prosečni prinos grožđa je nešto manji, ali ipak zadovoljavajući, tako da možemo očekivati dobar kvalitet vina od ovogodišnjeg roda. Međutim treba napomenuti i da se cena grožđa nije dugo značajnije menjala i kreće se u proseku oko 60-70 dinara za kilogram, a ako uzmemo u obzir da je cena svih inputa u poljoprivredi poskupela to predstavlja problem za proizvođače grožđa.”, ističe dr Dejan Stefanović iz Poljoprivredno-savetodavne stručne službe Negotin.
Osim finansija, pred proizvođačima su i drugi izazovi, a tiču se onoga što je pomenuto na početku ove priče, a to su klimatski uslovi koji značajno utiču na kvantitet i kvalitet grožđa. Svedoci smo da se klima menja, leta su sve toplija, srednja mesečna, godišnja i vegetaciona temperatura vazduha se povećava, kao i broj dana sa temperaturom >30ºC (tzv. tropskih dana). To utiče na sav biljni svet, pa i na vinovu lozu. Tako u pojedinim toplim godinama imamo slučajeve da grožđe sazreva znatno ranije od onoga što se može naći u literaturi. Izražen primer je 2012. godina kada je grožđe kaberne sovinjona, koja je inače pozna sorta, polovinom septembra dostizalo 26-27% šećera (izmereno u vinogradima Rogljevačko-rajačkog vinogorja), što je bar dve nedelje ranije od uobičajene berbe.
“Trend ranijih berbi i ranijeg sazrevanja grožđa nije ništa specifično za naš kraj, jer je prisutan kako u Evropi, tako i u ostalim delovima sveta gde se gaji vinova loza, a izraženiji je sa višim geografskim širinama. Osim ranijeg kalendarskog početka, klimatske promene uslovljavaju i skraćivanje dužine trajanja pojedinih fenofaza. Sveukupni efekat koji se predvića klimatskim promenama jeste skraćivanje perioda vegetacije, sa pomeranjem faze zrenja koja se dešava u najtoplijem delu godine. Grožđe koje sazreva tokom najtoplijeg dela leta ima manju količinu aromatičnih materija usled brzog odvijanja i kratkog trajanja ove fenofaze. Povećanje temperature u narednim godinama može promeniti vreme sazrevanja grožđa, datum berbe i može uticati na prinos i kvalitet. Klimatološki podaci pokazuju da se poslednjih deset godina temperature vazduha tokom vegetacije povećavaju, posebno u kontinentalnim vinogradarskim regionima.” poručio je Stefanović.
Ovakvi uticaji se ispoljavaju preko povećanja sadržaja šećera, smanjenju antocijana i kiselina u grožđu. To će usloviti i prilagođavanje vinogradara, pri čemu je odgovarajući izbor sorti, mikrolokacije, pravac redova i odabir uzgojnog oblika osnova od koje treba početi, a zatim i adekvatna i pravovremena primena agrotehničkih i ampelotehničkih mera sa ciljem da se ovaj uticaj ublaži i odloži sazrevanje grožđa za povoljniji deo godine, naravno u onoj meri u kojoj je to moguće. Ono što je pogodno je što Negotinsku Krajinu karakterišu svežije noći u vreme sazrevanja što je izuzetno pogodno za zadržavanje aromatskog kompleksa u grožđu i potom i u vinu.
Pred vinogradarima su u budućnosti izazovi na koje se treba, u saradnji sa naukom i strukom, blagovremeno i postepeno adaptirati kako bi se obezbedila održivost vinogradarstva i kvalitet proizvedenih vina.
