ZAORAVANJE UMESTO PALJENJA STRNJIKE
Stručnjaci Poljoprivredno savetodavne stručne službe Negotin savetuju8 poljoprivrednike da obavezno zaoravaju žetvene ostatke umesto spaljivanja koje ima negativan efekat i na zemljište i na životnu sredinu. Spaljivanjem žetvenih ostataka gubi se velika količina organske materije- humusa, a takođe i sav azot i dolazi do remećenja biološke ravnoteže u samom zemljištu jer se mikroorganizmi koji su bitni za stvaranje humusa na ovaj način uništavaju, umesto da se zaoru i tako obogate zemljište hranljivim materijama za sledeći usev. Sa ekološkog stanovišta spaljivanje ima negativne posledice po sve medijume životne sredine.
Foto: PSSS Negotin
„Paljenjem strništa može doći do pojave požara velikih razmera koji mogu izazvati nemerljive posledice po materjalna dobra, a može doći i do gubitka ljudskih života. Osim što je opasna i vrlo lako može doći do požara u okolini, vatra uništava sve hranljive sastojke sa površine zemljišta, pa tako zemljište ostavlja još ispošćenije.“ izjavio je Vladimir Stanković, savetodavac PSSS Negotin.
Stanković savetuje da se umesto paljenja žetvenih ostataka izvrši ljuštenje oranica. Ljuštenje odnosno ugarenje je plića obrada zemljišta, u svrhu stvaranja rastresitog sloja na površini. Osnovni zadaci ljuštenja su bolje primanje i čuvanje vlage, zatim zaoravanje žetvenih ostataka, uništavanje poniklih korova, ometanje porasta višegodišnjih korova, provociranje semena korovskih i gajenih biljaka koje se potom uništavaju osnovnom obradom. Dubina ljuštenja zavisi od tipa zemljišta, klimatskih i vremenskih prilika, vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka. U zavisnosti od navedenih činilaca, dubina ljuštenja strništa je od 10-15 cm.
„Pored svih ovih negativnih osobina spaljivanja žetvenih ostataka važno je napomenuti i da je spaljivanje kažnjivo i po zakonu. Za prekršioce su predviđene novčane kazne u skladu sa zakonom, fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu od 10.000 do 50.000 dinara i pravno lice od 300.000 do milion dinara, a u slučaju nastanka veće materijalne štete i kazne zatvorom od šest meseci do tri godine. Takođe kazna za spaljivanje strništa može biti i pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, ukoliko se utvrdi da je parcela na kojoj je vršeno spaljivanje upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava u nadležnoj upravi za trezor.“ istakao je savetodavac Vladimir Stanković.