RIZNICA NA ISTOKU – Vratnjanske kapije, kanjon reke Vratne

Sakrivena lepota u koju se zaljubite na prvi pogled

Kanjon reke Vratne se nalazi nedaleko od Negotina. Skrajnut od puta, daleko od očiju javnosti. Oduvek obavijen velom tajni. Njega su uglavnom pohodili posebni ljudi, oni koje je ova lepota fascinirala izuzetnošću, energijom, bojama. Među njima monasi, naučnici različitih struka i specijalnosti, geografi, speleolozi, biolozi, istraživači, a u poslednje vreme planinari, lovci i turisti iz zemlje i sveta.

U kanjonu Vratne postoje tri prirodna fenomena, kameni mostovi prerasti.

Prva dva se nalaze u blizini u neposrednoj blizini manastira Vratna. Do ovih prerasti se od manastira koji se nalazi na samoj obali reke Vratne, ušuškan između stena dolazi obeleženom pešačkom stazom dugom oko 500 metara. Treći kameni most nalazi se oko 4 kilometra uzvodno od srednjeg mosta.

U blizini drugog prerasta se nalazi nekoliko vidikovaca, jedan iznad manastira Vratna gde je postavljen krst, drugi između drugog i trećeg. Crkva isposnica nalazi se iznad drugog kamenog mosta.

,, Poseban utisak na mene je ostavila isposnica Svetog Nikodima koji je podigao manastir Vratna. Ceo ovaj kraj, sa prerastima ostavlja jak utisak na svakog ko ovde dođe“, kaže Petar Ignjatović iz Paraćina.

Ko god da poseti ovo mesto u njega se zaljubi na prvi pogled. Svako za sebe nađe lepotu koja mu priraste za srce.

Mnogi su put Kanjona Vratne krenuli na preporuku prijatelja, neke je nesvakidašnja lepota privukla sa fotografija. Ima i onih koji su se nečkali da krenu jer iako se prerasti nalaze blizu grada to je zapravo netaknuta priroda u svom najlepšem obliku. Za neke navikle na asfalt i kompjutere nedostižna u svojoj snazi . Ipak, ko god da je tamo stigao nije se pokajao. Kanjon Vratne je mesto gde se u trenutku zaboravlja na civilizaciju, diše se punim plućima, a bilo tuče snažno, u ritmu miliona godina kroz koje je priroda stvarala svoje remek delo.

,, Posebno mi se dopala snaga reke Vratne koja na svom putu ponire i izvire i koja je svojom snagom napravila ovako veličanstvene oblike u kamenu“, utisak je jednog Nišlije.

Prvi opis ovih krajeva datira s početka prošlog veka, iz pera balkanologa Feliksa Kanica, dok se naučnim istraživanjima ovog predela, krajem 19. veka bavio naučnik Jovan Cvijić, osnivač Srpskog geografskog društva.

Ovaj medijski sadrzaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.