Rođen je Viktor Mari Igo (26.02.1802), jedan od najvećih francuskih pisaca, pesnika, dramaturga i romansijera. Za njegovo ime vezuje se nastanak francuske romantičarske književnosti. Bio je i aktivni član političkog života Francuske.
Rano je stekao književnu slavu – sa 18 godina je primljen za člana Akademije u Tuluzu. Njegova književnost je osećajna, nije racionalna, ona deluje snagom osećanja a ne propisanom formom i konstrukcijom. Igo je postao idol celog francuskog naroda stvorivši obimno delo u kome je izrazio težnje i ideale doba u kome je živeo. Više njegovih dela nalazila su se na vatikanskom spisku zabranjenih knjiga. Najpoznatije knjige su mu: „Jadnici“, „Bogorodičina crkva u Parizu“ i „Poslednji dan osuđenika na smrt“, „Čovek koji se smeje“… Mali broj ljudi zna da je bio jednako uspešan i u slikarskoj karijeri, stvorivši više od 4.000 crteža za života.
Hvalili su ga Vinsent van Gog i Ežen Delakroa. Bio je u izgnanstvu, pa u bekstvu, ali se u Pariz vraća 1870. kao nacionalni heroj.
Umro je 1885. u 83. godini, i pogrebnoj povorci se priključilo više od 2.000.000 ljudi.
Uticao je na nebrojene pisce, između ostalog na Kamija, Dikensa, Dostojevskog…
„Kada ne bi bilo žena, dijamant bi bio samo običan kamenčić.“ – Viktor Igo
