NAŠ PUSTOLOV VLADIMIR ANDRIĆ
„Postoji naučna teorija po kojoj je, ipak, svaki stanovnik planete Zemlje bar jednom u životu pročitao, ili doživeo, makar delić Vladimira Andrića“, rekao je jednom Igor Kolarov.
O kome je tada Igor govorio?
Vladimir Andrić, po nadimku Lale, rođen je u Obrenovcu, 25. oktobra 1944. godine. Iako rođeni Obrenovčanin, kaže da postoje četiri grada u kojima se oseća kao kod kuće. Knjaževac je jedan od njih.
U Obrenovcu je završio osnovnu školu, u Valjevu gimnaziju, a u Beogradu diplomirao pozorišnu i filmsku režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Talenat koji je posedovao otkriven je još sa njegovih devet godina. Tada je prvi put režirao predstavu – „Deca kapetana Granta“. Kao dete koje je raslo u porodici gde su se na policama kućne biblioteke mogle naći knjige Rablea, Dodea, Dikensa, Tvena, bio je usmeren ka čitanju, a njegovu pažnju privlačili su baš ovi autori. Njih i navodi kao uzore kada je o pisanju reč, a sebe naziva i „čika Braninim đakom“. Sa potpunim pravom! Kao i Brana Cvetković, Vladimir Andrić stvorio je mnoga dela, i kao književnik i kao dramaturg i kao reditelj. On je i dan-danas nalik nekadašnjem detetu koje je čitalo dve knjige dnevno za vreme letnjeg raspusta i gajilo ljubav prema Dikensu i Sarojanu.
To je i jedan od razloga što se Vladimir Andrić nesebično, iz svog sveta umetnosti i stvaranja, posvetio Manifestaciji dečjeg stvaralaštva „Čarobne police Bibi Slikovčice“. Za one koji ne znaju, Vladimir je jedan od stvaralaca koji daju ogroman doprinos našoj manifestaciji i jedan je od njenih glavnih realizatora. Kao profesionalni reditelj, pomogao je našim osnovcima da uz priču u stihu „Šumska bajka“ Brane Cvetkovića, za koju je uradio dramatizaciju, nauče prve korake glume i po prvi put se suoče sa ozbiljnom i brojnom publikom. (Usledila je predstava „Lepa Lana, kuvareva kći“ 2017, pa „Kalamandarija“ 2018. i „Na slovo R kao Radović“ 2019.) Može se osetiti posebna veza između Vladimira i našeg grada. Sa oduševljenjem priča o ljudima, pitomim stanovnicima, talentovanoj deci željnoj znanja, rada. Baš te njegove reči potvrdile su nam koliko je važno i vredno ovo što radimo. I eto, imamo priliku da ponovo ugostimo ovog veličanstvenog pisca i reditelja. Naša manifestacija posvećena je ove godine njegovom stvaralaštvu.
Vladimir Andrić napisao je trinaest knjiga od kojih su neke doživele više izdanja, a njegova dela mogu se naći u časopisima „Mali Neven“, „Neven“, „Detinjstvo“… Poznat je po knjigama „Berba ušiju“, „Večernji slon“, „Daj mi krila jedan krug“, „Pustolov“, „Zamalo da me popiju mačke“, „Pisma iz peršuna“, „Kroz gudure Obrenovca“, a mnoge njegove priče i pesme odavno ukrašavaju školske lektire i čitanke.
Zanimljiva je činjenica da je bio najmlađi televizijski reditelj u celoj bivšoj Jugoslaviji. Zahvaljujući Dušanu Radoviću, koji je čuo za njegove fenomenalne sposobnosti i kreativnost, još kao student počinje da režira. I sada ima običaj da kaže da stvara „kao da mu preko ramena viri Duško Radović“.
U Redakciji dečjeg programa Televizije Beograd počeo je da radi 1968. godine. Bio je urednik Dečjeg i školskog programa RTS-a. Deca rođena poslednjih decenija prošlog veka zavolela su ga uz televizijsku seriju „Daj mi krila jedan krug“ (1985) čiji je pisac i reditelj, a pamte ga i kao autora oko trista epizoda serije „Laku noć, deco“ (1989–1996). Režirao je veliki broj televizijskih drama, od kojih su najpoznatije „Šešir profesora Koste Vujića“ Milovana Vitezovića (1972), „Ratnički talenat“ Živojina Pavlovića (1975), „Nagrada godine“ Slobodana Šnajdera (1977)… Ukoliko ste nekad trčali da ne zakasnite na emitovanje nove epizode „Pustolova“ i odrastali uz Laneta Gutovića, lepo je znati da je više od dvesta emisija autorsko delo našeg pustolova Vladimira Andrića. Sa toliko talenta, inspiracije i volje za stvaranjem, ne čudi nas ni to što iza njega stoji scenario za nekoliko epizoda druge sezone izuzetno gledane serije „Otvorena vrata“. Vladimir je dobitnik većeg broja nagrada za filmsku i pozorišnu režiju. Povelja Zmajevih dečjih igara, nagrade „Politikin Zabavnik“, „Neven“, „Zlatni ključić“ i mnoge druge samo su potvrdile Andrićevu kreativnost u oblasti književnosti za decu.
„Ja verujem u sve, pa onda u sve sumnjam, i tako stalno na smenu. Ali, ipak više volim da verujem – nekako se bolje osećam“, rekao je Vladimir Andrić.
Mi se možemo nadati i verovati da ćemo ostvariti bar delić onoga što je on ostvario, jer ćemo, tada, znati da smo uspeli.
Istražili i u Bibin dnevnik zapisali novinari Bibine redakcije Natalija Vasilijić, Jovana Simić, Dunja Sokolović, Jana Lazarević, Andrija Jovanović.
