ZA VREDNE POLJOPRIVREDNIKE NEMA ZIME

Prihrana pšenice je najvažnija agrotehnička mera. Mlade pšenice su nakon postepenog otapanja snega “ progledale “ na većini njiva. Sada je na vreme da se planira prihrana.

Dobri i iskusni ratari znaju da je kraj februara idealno vreme za prihranu pšenice. Oni su naučili zašto je ovo važan posao, kako najbolje da ga urade i koji su koraci neophodni za uspešnu sezonu i dobar rod ove ratarske kulture.

U ataru sela Samarinovac u ovom poslu zatekli smo Dragana Krstića koji koristi lepo vreme da u optimalnom roku završi prihranu pšenice.

„Pšenica ove godine baš lepa, prošle godine je bila mnogo lošija, sad je lepa. Bacamo ureju, pošto se ona najranije baca po mrazu, ostala đubriva se bacaju mnogo kasnije i zbog toga po ovom mrazu i radimo. Urea je Ruski proizvod koji se baca u rano prolece po mrazu, može i po snegu da se baca ali ove godine nije bilo ni mnogo snega tako da smo bacili po zamrznutoj zemlji. Obrađujem oko 320hektara, od toga i suncokret i pšenicu sejemo u ataru sela Samarinovca i imamo nešto u ritu kod arene, gde je državno zemljište u zakupu oko 120hektara, ostalo je uprivatnom posedu, samo mi u zakup uzimamo. Nije svaka godina ista, neke godine smo prezadovoljni, a neke i podbacuje. Sve zavisi jer je to fabrika pod vedrim nebom i ne možemo nikad da sa sigurnošću kazemo ove godine će doro , iduće neće, to sve zavisi od vremenskih uslova i padavina. Primenjujemo sve agrotehičke mere od zimskog oranja, jesenjeg đubrenja do prskanja jer bez toga nema ni roda. Non stop dolaze poljoprivredni srtučnjaci kod nas i poljoprivredni inžinjeri koji to kontrolišu zemljište, zbog divljeg ječma, zbog mane i zbog svake bolesti koja moze da utiče na kvalitetan rod pšenice“ –  kaže poljoprivredni proizvođač Dragan Krstić koji obrađuje zemljište u Samarinovcu.

Poljoprivredni stručnjaci preporučuju prihranu u dve faze, prvu sredinom februara, a drugu 15–20 dana kasnije. Potrebna količina azota trebalo bi da se podeli u dve doze.

Za jednu tonu roda pšenice potrebno je da se unese 25 kilograma azota.

Hemijskom analizom zemljišta utvrđuje se sadržaj mineralnog, odnosno, lako pristupačnog azota u zemljištu i tek na osnovu te analize moguće je znati koliko azota bi trebalo uneti u februaru, a koliko kasnije. Recept: svuda isto – donosi gubitke .

Analizu zemljišta treba raditi redovno.Rezultati od ranije nisu relevantni, moraju biti “sveži”. Za određivanje optimalne doze azota analizu zemljišta trebalo bi uraditi pred samo prihranjivanje.

Preporuka stručnjaka poljoprivredne strucne sluzbe je da se sa prihranom najpre počne na parcelama gde se usevi nalaze u fazi bokorenja i da se koriste lako rastvoriva mineralna đubriva. Na parcelama gde je setva obavljena u kasnijim rokovima setve I prihrana će biti obavljena kasnije.

Cilj je optimalno đubriti i održavati ekološku ravnotežu, a ne zagađivati zemljište.

 

 

Drugo prihranjivanje treba obaviti krajem marta i početkom aprila – pred vlatanje – odnosno porasta u stablo.

Na kiselim zemljištima prednost takođe treba dati KAN-u. UREA ima prednost zbog veće koncentracije azota. Mana joj je što deluje usporeno jer mora da se transformiše u zemljištu.

Efekat prihranjivanja zavisiće od padavina posle rasturanja azotnih đubriva. Ako u roku sedam dana posle prihranjivanja padne 10 litara kiše po kvadratnom metru, uspeh neće izostati. Dalji razvoj ozimih useva između ostalog zavisiće i od kvaliteta prolećne prihrane i zaštite useva u narednom periodu.

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.